Samo deo, neću celo

Pričam juče sa ortakom. On svira u bendu od pre nekog vremena (oko godinu dana, možda manje), a drnda električnu gitaru skoro tri godine. U stvari ne drnda, svira odlično iako to nije dug period, ali s obzirom da je prve dve godine svirao deset sati dnevno ima čime i da se pohvali. Planiraju momci (i devojka) da krenu da rade neke autorske stvari uskoro. U pitanju je neki black/melodic/i-razne-druge-kombinacije metal. Po njegovim rečima to je nešto što niko na svetu ne radi, kombinacija ne znam ni ja kojih pravaca u metalu (ako se to tako može nazvati). I naravno, groul vokal se podrazumeva (ali sa nekim deonicama u clean vokalu).

Godinu dana pre toga, ja mu ponudio da mu radim tekstove kada je on tek planirao te autorske stvari, a on mi rekao nešto tipa: ne može, ti ne znaš to, pevač će nama da piše. Ja kažem dobro, nema problema i na tome se završi. Letos smo bili par dana na moru zajedno i on mene počeo da spopada da mu napišem neku pesmu da on vidi kako bi to zvučalo pa da uradimo neku kombinaciju za njegove autorske stvari. Kaže: pišu i pevač i bubnjar, ali hoće i ja da mu napišem dve pesme. Opet mu kažem, dobro. Opiše mi on o čemu želi da se radi, otprilike, koji motivi da se provlače. Objasni mi na šta će bend da se fokusira na prvom albumu, koja će biti tematika, pa da ne napišem nešto skroz suprotno. Za tih par dana ja napišem te dve pesme, on oduševljen. Prepišem mu na papir da on to uskladi sa muzikom kada se vrati za Beograd. I tako je bilo sve do juče, to jest, nismo se uopšte doticali te teme jer još uvek nije bilo izvesno kada će da idu u studio jer se nije ni razmišljalo o albumu.

Kaže mi juče: ”E znaš one tvoje pesme? Znaš kako sam ih dobro ukomponovao sa pevačevim”.

”Šta si uradio bre?”- pitam ja.

”Pa ono, uzeo sam delove vaših pesama i sklopio od toga celu, znaš kako se dobro uklapa”.

Objasni mi onda da je uzeo moj refren i deo pevačeve pesme i od toga je nastalo nešto što on planira da plasira kao autorsku stvar. Da se razumemo, pesme (te dve moje) su napisane po narudžbini. Nije mi niko platio da ih napišem, ali sam praktično seo i napisao ih na zapovest što znači da su naručene. On mi je spominjao neki procenat od albuma (kada izađe) za koji mene realno boli uvo jer će i oni teško da zarade išta od toga, a kamoli meni da daju procenat. Pesme naravno nisu ni nalik onome što sam ja nekada pisao nego su teška metal ložačina. Istina, nema krvi i mesa jer je to eksplicitno rekao da ne može, ali ima jad, tuga, izneverena osećanja, mržnja, malo izgubljene ljubavi, nešto mitologije i slični tripovi. Svejedno, rekao sam mu da može da pali sa tom idejom. Ako planira da iskasapi pesmu bolje da je i ne stavlja.

”Šta ti hoćeš?”-kaže on meni. ”Da te stavimo u autore? Pa ne može, svi su autori skoro. Stavićemo te u onaj deo Zahvaljujemo se”.

Da je neko drugi bio u pitanju verovatno bih mu svašta rekao. Ovako, samo sam mu rekao da ne može i da ako hoće mogu da mu napišem pesmu koju ćemo zajedno da uklopimo u muziku, a ako neće da stavi te cele pesme onda i ne mora, ali ne može ni da stavi delove. Znam ja da je refren baš ložački, ali nije samo to pesma. Na tome je i ostalo, one dve pesme sam izgleda džabe i pisao jer ne planira da ih ubaci (osim delove), a za tu novu ćemo se već dogovoriti kada budemo obojica imali vremena.

Mene ne interesuje to što će ime da mi piše na omotu ili što će pesma biti rađena po mojem tekstu. Niti što neće, ako album ni ne izađe. Niti što ja tu mogu da dobijem neke pare. Niti što će oni možda biti poznati u Srbiji kao bend koji razvaljuje. Stvarno. Ali mora da se zna neki red.