Morbidnost vs cigarete

Brazilci su se izgleda nameračili da smanje konzumaciju cigareta među svojim življem. Još 2004. su uveli na svaku paklicu cigareta po jednu zastrašujuću sliku koja zauzima celu stranu kutije sa odgovarajućom porukom. Neću da ih kačim ovde jer ima stvarno morbidnih (u globalu su sve manje-više, ali neke su vrh vrhova morbidnosti). Koga interesuje da ih pogleda može to da učini ovde.

No, izgleda da to nije dovoljno pa su odlučili da uvedu nove setove fotografija na paklice, ovog puta još morbidnije (ako je to ikako moguće). Svaka od budućih paklica će na sebi nositi fotografiju koja slikovito ukazuje na neku od boljki koje se javljaju usled upotrebe cigareta. Ove su još gore tako da ni njih neću kačiti ovde, ali ko želi može da pogleda dva primera na ovoj stranici Reutersa.

Ćnivo gurtjo

Prvi put u životu napravih voćni jogurt i pravo da kažem, nije što sam ga ja pravio, ali je mnogo dobro ispao. Originalni recept koji sam preuzeo od Drvenog Advokata se može pogledati ovde.

Svaki put kad nešto pravim ja se skroz pogubim kad ne piše šta tačno treba u milimetar da se doda. Mada, u suštini je stvar vrlo prosta za napraviti tako da ne može baš ni da se pogreši. Elem, sledi moja proširena verzija (neću prepisivati recept nego ću samo da dodam šta sam ja drugačije uradio).

Pre svega, trebala mi je poslastica koja će odmah da se smaže tako da sam napravio pola mere. Znači, 1 puding od vanile umesto 2 pudinga, 4 dl vode umesto 8 itd. Od voća sam koristio banane (2 komada). Dodavanje jogurta je bilo odokativno i ni sada ne znam koliko sam sipao. To je problem sa receptima, to znanje koje onaj ko daje recept podrazumeva, a koje novajlije može da zbuni. No, kao što rekoh, mogućnost za grešku je vrlo mala (ne sprema se boranija ili tako nešto) jer se lepo vidi kad je dosta jogurta. Što se tiče šećera stavio sam 5 supenih kašika, a i banane su prilično slatke tako da je jogurtova kiselkastost efikasno neutralisana. Na kraju sam ubacio u činiju sa porcijom i nekoliko pettit beurre keksova sa strane (kad idu uz puding što ne bi i uz ovo).

Pola mere daje dovoljno voćnog jogurta za tri više nego pristojne porcije što je meni i burazeru savršeno odgovaralo. Vrlo lepa (i jeftina) poslastica za ove vrele dane. Kome se sviđa nek navali.

Ladies and gentlemen, dial-up has left the building

Od juče u 14:28 sam zvanično raskrstio sa 56K modemom. Nije nam išlo i razlaz je bio neumitan. Mnogo me je koštao, stalno je izvoljevao i pravio se pametan. Često je spuštao slušalicu u toku razgovora i odbijao poslušnost. Klošar.

Elem, cela stvar (od potpisivanja ugovora do montiranja modema) je završena u roku od četiri radna dana što je vrlo prijatno iznenađenje (da ti u Srbiji kažu da se čeka 5-15 radnih dana, a završiš sve ranije). Sad se osećam kao dete kada uđe u prodavnicu, ne znam šta bih pre. Međutim, još uvek nije sve završeno. Večeras treba da fiksiramo spliter za zid pored telefona i sprovedemo vezu od modema do njega (uz zid) kako bi net bio nonstop uključen i kako se ne bi brljavilo više ikada sa kablovima.

Veza piči, sunce sija, a ja još uvek ne verujem.

Ću da izađem na televizor, kad vam kažem

Juče sam dobio jednu zanimljivu privatnu poruku na forumu za koju sam dobio dopuštenje od njenog autora da je ovde malo elaboriram. Naime, jedan forumaš od nedavno piše scenario za film sa epsko-fantastičnom tematikom. Ne bih mu navodio ime ili nadimak jer sam stekao utisak da verovatno to ne želi iako mi je dao odobrenje da napišem par redova o njegovom projektu. Drugi posetioci foruma će ga sigurno prepoznati ako kažem da postavlja vrcave komentare na tuđu poeziju koju voji da analizira do dubina kojih čak ni sam autor nije bio svestan (ni pre, a verovatno ni posle analize :D).

Elem, radnja filma mi nije poznata, a nisam ga ni detaljnije ispitao o čemu se radi. Uglavnom, našem scenaristi nedostaje ime za jednog od likova iz filma. Radi se o zlom čarobnjaku koji će predvoditi neke trupe na nečiji dvorac (da ne otkrivam taj deo radnje koji mi je poznat, mislim da mu se to ne bi svidelo). Tri bambija za onog ko pogodi koje ime je odlučio da uzme!

Eto, biću ovekovečen u jednom filmu, makar samo kroz nadimak. Pod uslovom da se to sve sprovede u delo, ali zabave radi ostaviću taj uslov po strani (što bismo bili pesimisti, posebno ako sam ja u pitanju ;)). Ionako se u svim rpg-ovima trpam da igram upravo wizarda tako da mislim da će Maladict savršeno da paše i za jednog lika iz filma. Na stranu to što ja ne držim nikakva prava na taj nadimak i što je on preuzet iz jedne od Pračetovih knjiga jer je danas sve manje-više plagijat (što sam i njemu rekao). Na kraju krajeva, njemu se baš sviđa to ime za zlog čarobnjaka i što da ne? Ni ja ga ne bih koristio da mi se ne sviđa.

Bioshock film

Pravi se film po jednoj od najboljih igara iz 2007. godine. Rad još uvek nije počeo, ali je potvrđeno da će filma biti. Režiraće ga i producirati Gor Verbinski koji je radio “Pirate sa Kariba“. Pitanje je naravno koliko će krajnji proizvod biti dobar jer uvek postoji tendencija da se od “nečega po nečemu“ napravi samo olupina. Prve najave scenarija takođe ne obećavaju mnogo: “radnja prati pilota koji se prizemljuje u misterioznom gradu koji nastanjuju bizarni mehanički čuvari i genetski modifikovane žene“. Ko je igrao igru zna da Džek (glavni lik iz igre) nije pilot. A i nisu samo žene genetski modifikovane (ako se to uopšte može tako nazvati). Scenario piše Džon Logan koji je radio na filmu “Gladijator“. Ja te, Džone, molim: nemoj da od cele stvari napraviš holivudsku čorbu kako biste vi omastili brke a mi dobili krš koji je u najbolju ruku dobar akcioni film.

Zanimljiva stvar će sigurno biti i izbor glavnog glumca jer se Džek nigde ne pojavljuje glasom i stasom, i njegovu psihu zapravo čini sam igrač. To ostavlja prostora za izbor, ali pokreće i neka druga pitanja. Dalje, ko će glumiti Endrua Rajana? Najbolji izbor bi po meni bio da uzmu relativno (ili potpuno) anonimne glumce (kao što je slučaj sa filmom Hitman). Neću da gledam kako se Bred Pit ili Leonardo Dikaprio tove plazmidima! Neću da vidim Entonija Hopkinsa kako glumi ruski akcenat! Hoću ljude koji neće nositi teret prethodnih uloga u blokbasterima. Ali malo sutra, ko mene uopšte pita? Videćemo uostalom kada se film pojavi. Ljudi koji učestvuju u njegovoj izradi se busaju kako će to biti najbolji film snimljen po kompjuterskoj igri. Živi bili pa videli.

Evrovizija, drugo polufinale

U ovom polufinalu je bilo par dobrih pesama koje imaju dobru šansu da pobede u daljem nastavku takmičenja. To znači da naša pesma nema ama baš nikakve šanse kako bi ona dva voditelja htela da je predstave. Moj utisak o pesmama (napomene: 1. kada za neku od sledećih pesama kažem da je dobra mislim da je dobra po evrovizijskim standardima, ako je drugačije posebno ću naglasiti 2. kada kažem da je pesma krš mislim da je krš :D):

1. Island: krš.
2. Švedska: dobra pesma, uplašio sam se od one plavuše kada su je zumirali. :D
3. Turska: krš.
4. Ukrajina: pesma razvaljuje (da ne spominjem ribu koja je izvodi). Lično, mislim da ima najveće šanse da pobedi ili makar da uzme drugo mesto. Pevljiva je, ima dobru koreografiju, zanimljivu scenografiju, razvaliće sve ostale.
5. Litvanija: krš (ali dobija plus zbog onog hvala na kraju :D).
6. Albanija: krš.
7. Švajcarska: ovde sam verovatno subjektivan. Zvuči mi lepo, šta ću kad mi se sviđa italijanski jezik.
8. Češka: pevljiva pesma, vesela, ali je inače krš. Čak je i pevačica mršava tako da ne može ni na izgled da se izvuče. :D
9. Belorusija: jadno.
10. Letonija: zanimljivo, prava evrovizijska pesma. Duhovito, a ne podsmeva se.
11. Hrvatska: dobra pesma (po meni), ali nije za evroviziju (nemaju nikakve šanse). Čiča je simpatičan. :)
12. Bugarska: dobra stvar za diskoteku+rasna plavuša.
13. Danska: smor. Zove se “All night long“ a nigde seksa, mislim stvarno…
14. Gruzija: žena ima dobar glas, sviđa mi se pesma. Tekst je malo diskutabilan, jer nema šanse da se to ostvari ali dobro. Dobra je ona fora sa odelima.
15. Mađarska: dosadna, ali lepa pesma.
16. Malta: brzo, dinamično, podseća malo na onu Ruslaninu pesmu sa kojom je ona osvojila evroviziju onomad.
17. Kipar: lepo zvuči, iako nemam pojma šta peva.
18. Makedonija: previše opšta (mislim “pusti me da te volim“, važi), reperi su krš.
19. Portugal: jedina lepa stvar u celoj pesmi je ona crnkinja sa kovrdžavom kosom što je prateći vokal, ostalo je krš.

Evrovizija, prvo polufinale

Neizbežan je zaključak da na Evroviziji iz godine u godinu nastupa sve veći broj nakaza koje kreveljenjem i nestandardnim ponašanjem pokušavaju da privuku pažnju ljudi koji su spremni da troše sopstveni novac kako bi glasali za nekog tamo levog kako bi on pobedio na celom takmičenju. Odgledao sam drugu polovinu sinoćnjeg polufinala i ostao sam zabezeknut iako sam znao šta treba da očekujem. Prvi koje sam video su bili Irci sa svojim mapetovskim nastupom ćurana (ili neke druge ptičurine, nije na kraju ni bitno) koji krešti u kameru. Čak i pre nego što je počelo glasanje, odmah sam znao ko će da prođe u dalji tok takmičenja. Sve ribe koje su se hvatale za grudi, pokazivale noge, mešale kukovima i široko se osmehivale u kameru kao da reklamiraju pastu za zube (još ako je pesma imalo dinamična ohoho).

Po mom mišljenju, ako izuzmemo činjenicu da je Evrovizija jedna velika glupost, balade nemaju nikakvu poentu na ovom takmičenju. Istina, Šerifovićka je pobedila pevajući upravo jednu takvu pesmu, ali pogledajmo samo na šta se masa loži i ko sve prolazi dalje. Ova naša isto peva baladu, a videćemo kako će da prođe. I sam princip davanja glasova mi je vrlo čudan. Ponekad mi se čini da se glasa po principu “hajde da pobedi najgori frik kako bismo izvrgli celu stvar ruglu“.

Assassin’s Creed

Ovo trenutno igram. Otprilike je krš sa dosta dobrim zasebnim delovima. Ima neki gadan bag koji me šutne na desktop na svakih pola sata igranja. Ne znam da li je to do mog kompa, ali bih rekao da nije jer sam probao sa spuštanjem svih grafičkih podešavanja na minimum i opet se događa ista stvar. Dosta se ponavljaju jedne te iste stvari (spasavanje ljudi od straže, pronalaženje visokih mesta za razgledanje okoline, džeparenje, prisluškivanje i slično). Trčanje po krovovima i izigravanje Tarzana je zabavno mada to ne može da drži celu igru, makar ne dugo. Igranje pruža zanimljiv osećaj jer je igrač u ulozi plaćenog ubice koji je poprilično nadmoćan nad ostalim ljudima. Za sada je ok jer sam prešao svega dva grada pa me repetitivnost nije još uzela pod svoje, a i ovo izbacivanje još uvek trpim. Dokle – videćemo. Napisaću nešto više kada je pređem.

Restrikcije

Pre sat vremena sam se vratio od doktora. Zapičio sam u devet (da, baš sam poranio), naravno – opet sam zabio pauzu, a i doktorka je bila u obilasku pacijenata tako da sam se debelo načekao (mada sam došao prvi). Elem, kardiologija je u pitanju (iliti doktor za čuku). Prošle godine mi je doktorka u srednjoj utvrdila da imam šum na srcu, ništa ozbiljno, ali moram da idem na godišnje kontrole. Kada sam konačno došao na red uradili su mi EKG, zakazali holter EKG za jun (celodnevno praćenje rada srca). Onda me je ispitala svašta za njihov neki zapisnik: da li pušim, pijem, da li sam lečen od neke teške bolesti, uzimam li hašiš ili marihuanu i slične gluposti. Izgrdila me je što nisam pio neki lek, propanol se valjda zove, koji mi je prepisao internista u srednjoj. Prepisala mi je da pijem tablete magnezijuma i koenzim Q 10. Prošle godine sam imao i neki problem sa stomakom, blaži oblik gastritisa. Opet ništa strašno, nekoliko dana sam imao blage bolove i od tada ništa. Ova sad to videla i dala mi neku dijetu. Što je najbolje ništa mi nije ni rekla. Ja dolazim do sestre da mi sredi dokumentaciju, ona mi pruža neki list i kaže: “Evo Vam dijeta“. Ja je pitam kakva dijeta, a ona kaže: “Pa piše lepo ovde – dijeta na ruke“’. Ako se budem pridržavao ovoga mislim da ću da smršam k’o zmaj (mada to nije dijeta, to je samo pravilan režim ishrane kaže sestra… ma da). Evo čime smem a čime ne smem da se hranim.

DORUČAK: integralna kifla, đevrek, musli pahulje, jogurt (1% masti), suhomesnati proizvodi (pileća prsa, ćureća prsa, pileće viršle), mladi nemasni sir, 2 belanca nedeljno.

UŽINA: voće koje prija pacijentu (to sam ja, je li).

RUČAK: supa, čorba, bareno povrće, bareno meso (belo pileće i ćureće, teletina, riba 2-3 puta nedeljno), sve to dolazi u obzir dinstano na maslinovom ili suncokretovom ulju sa teflona i roštilja.

UŽINA: kompot, čaj, plazma keks, pettit beure keks, dvopek, musli pahulje, jogurt.

VEČERA: bareno meso, povrće, mladi nemasni sir.

ZABRANJENO: prženo, pečeno, pohovano, masno, ljuto, začinjeno, papreno, kafa, cigarete, alkohol (šmrc), gazirana pića, mentol bombone, žvake (šmrc), slatkiši (ovde sam već puk’o dok sam čitao :D), grickalice, fast-food.

DOZVOLJENO: bistri sokovi (kupina, malina, borovnica), štangla čokolade za kuvanje dnevno, sušeno voće (osim koštunjavog).

Ako nekome treba dijeta, nek’ se slobodno posluži. Išao sam da uzmem i te tablete, poneo 1 000 dinara. Pitam apotekarku koliko to košta. Magnezijum 700, Q 10 od domaćeg proizvođača 1 200, od stranog 2 400. Hvala lepo i doviđenja.

Medieval II: Total War

Imao sam veliku averziju prema drugom delu Medieval-a. Igrao sam prethodni kada se tek pojavio (nisam prethodno igrao Shogun), tadašnji komp ga je odlično terao i bio sam oduševljen igrom. Iako ne volim strategije. Tada sam pokorio svet sa Almohadima koji su se kotili kao kuga i rađali prinčeve sa po 6+ zvezdica. Kada je izašao Medieval II: Total War imao sam utisak kao da su igru previše zakomplikovali (gledajući mog brata kako se davi u danonoćnom prelaženju). A da, i Rome: TW sam preskočio jer tadašnji komp ne bi mogao ni da ga pokrene (taj isti na kojem sam igrao prvi deo).

Elem, promenjeno je kretanje vojnika po strateškoj mapi, proširena je diplomatija, poboljšana špijunaža i vršenje atentata, odnosi sa papom su postali kompleksniji, uvedene su gilde, dodata je gomila novih karakteristika za generale, uvedeni su sporedni zadaci, opsada gradova je izmenjena, uveden je novi sistem razvoja gradova itd. To je ono čega sada mogu da se setim. Zbog svega ovoga sam odbijao da sednem i igram je, misleći da je sve previše usložnjeno i da će mi samo pokvariti utisak koji je na mene ostavio prvi Medieval. Kako sam se samo prevario, nisam ni svestan.

Ne samo da je igra dobra, nego je… mnogo dobra. Nemam reči (a zapravo imam inače ne bih pisao ovako naširoko). Ono što je na mene ostavljalo najveći utisak u prvom delu je taj protok vremena i napredak koji se za to vreme ostvaruje. Pogledajmo na primer Civilization serijal. U Civ-u jedna partija traje od 4000. godine pre nove ere pa do 21. veka. I za sve to vreme je na čelu “države“ jedna ista osoba (na stranu to što niko od njih nije bio živ 4 milenijuma pre Hrista). U Medieval-u se partija započinje sa kraljem/sultanom/carem/duždom koji ne živi večno, već vlada, rađa decu i odgaja ih u generale, i posle (najčešće) šezdesetak godina – cap – umire. Nasleđuje ga najstariji živi potomak i tako u krug. Tokom igre im se menjaju slike kako stare (dobijaju bore i sedu kosu) i dobijaju nove osobine (ili obeležja) u zavisnosti od svojih postupaka. Čak im se neke mogu i preneti sa oca na sina (ako je kralj imao visoku osobinu dread, njegov potomak će imati posledice od vaspitavanja od strane krvožednog oca). Ako se general povuče iz borbe u kojoj ima realne šanse da pobedi dobiće osobinu “kukavica“, a njegova vojska će imati niži moral. Ako pobedi u nekoliko uzastopnih teških borbi dobiće nadimak “pun ožiljaka“ čime će mu se povećati autoritet zbog znakova borbe koje nosi na svom telu. Postoji još gomila sličnih primera. Tokom cele igre, kraljevska porodica se razvija, bukvalno postaju složenije ličnosti za koje je moguće vezati se na neki način. U obe igre me je upravo ovo fasciniralo, to gledanje kako dolaze i prolaze, žene se i udaju, dobijaju decu koja rađaju svoju decu i posle ginu (ako su heroji) ili umiru prirodnom smrću zatarabljeni u svojim zamkovima koji su im dati na upravu. Na neki način, doživi čovek i neku spoznaju, podseti se na to da sve prolazi, i da ma koliko nešto bilo sjajno i bajno – na kraju mora da se završi. Bio to život jednog virtualnog kralja sa 6 zvezdica koji dobija svaku bitku jer juriša sa verom u Boga dok pored njega jaše njegova teška konjica a od nazad stupaju oklopni pešadinci ili nešto iz stvarnog života. Sve je u suštini prolazno. Eto, od igre napravih filozofiju.