Kako sam postao direktor

Sve je počelo pre 6-7 godina. Roditelji su bili u kupovini i videli povoljno neke stolice. 2 500 kinti komad bejahu tada, a izgledaju nekako ovako (ne mogu da nađem pravu sliku, ali to je to, manje-više):

Ja sam svoju skršio već posle godinu-dve jer sam se toliko protezao i rastezao tokom sedenja da se naslon iskrivio i došao skoro na paralelan nivo sa podom. Burazer me je nakon toga poduži vremenski period smarao jer sam uništio stolicu (koja ironija, kako će se kasnije ispostaviti). Za sedenje sam se nadalje snalazio, mislim da sam koristio običnu stolicu iz kuhinje ili tako nešto, dok je njegova stajala za kompjuterskim stolom dok je neko na njemu radio.

Kada smo se preselili ovde gde sada živimo, zbog manjka prostora se sedenje (za kompjuterom, pošto radnog stla u pravom značenju praktično i nema) svelo na upotrebu njegove stolice koja je preostala. Bila je rasklimana, ali funkcionalna. Naslon se malo pomerio iz ležišta pa je zavrtanj ‘’samostalno“ popuštao stisak, ali je radila.

Međutim, Fallout 2 je mnogo zeznuta igra. Kakav sad crni Fallout, kakve igre i bakrači? E pa, rekoh već da sam ja svoju stolicu uništio protezanjem te se skroz iskrivila. Od tada sam prestao da se istežem dok sedim na stolici. Međutim, mog brata nije zadesila tragedija gubitka sopstvene ‘’sedaljke“ te je i sam počeo da se tegli oslanjajući se na slabašni naslon svoje stolice koji je, rekoh već, postao raskliman. Da li zbog Fallouta koji trenutno igra (a koji je poznat po tome što je bagovit do zla Boga), ili zbog nečeg drugog, počeo je da se učestalije proteže. I vidiš, pre par dana, puče stolica. Dakle, nije se rasklimala kao moja, savila i postala samim tim redundantna kao mesto za (udobno) sedenje, već je naslon skroz pukao. Ironija, kao što rekoh.

I šta biva kada u kući gde se računar koristi desetak sati dnevno pukne jedina stolica koja je iole prikladna za sedenje pred istim? Kupi se nova.

Poučen pređašnjim iskustvom, predložio sam da kupimo stolicu koja ima naslone za ruke i koja preko njih povezuje naslon i deo za sedenje. Tako i bi. Jeste bila nešto skuplja, ali isplatiće se na duže staze. Stigla je pre par sati, a izgleda ovako (gotovo identično):

Milina je za kičmu, a i za ruke, moram reći. Prava direktorska: ne ljulja se, tvrda je, ali udobna i široka (za svačiju zadnjicu, što bi se reklo :D). Eto, tako sam postao direktor.

Batman: The Dark Knight

Ne sećam se kada sam poslednji put odgledao film u bioskopu a da to nije bila “privatna projekcija“. To je ono kada se film pušta u sali koja “prima“ makar stotinak ljudi, a unutra bude manje od deset. Tako je bilo i pre pola sata. Neki pričaju tužne priče o propasti bioskopa i njihovom zatvaranju. O tome kako je publika nezainteresovana i kako su došli teški dani za našu filmsku industriju. Meni se, sa druge strane, to veoma sviđa. Sala je gotovo prazna, možeš da se raširiš koliko hoćeš. Pošto ima malo ljudi niko ne preskače jedan preko drugog. Ako ti se neko namestio ispred, a poprilično je glavat, slobodno se premestiš gde i kako hoćeš. Ljudi ćute i gledaju, niko ne komentariše film (osim mene :D).

“Tamni vitez“ počinje veoma mlako i prva polovina je poprilično dosadna (a ceo film traje oko 2 sata i 20 minuta). Likovi su isprazni, dosadni i već viđeni. Zanemarimo li glavnu facu. Ne, ne mislim na Betmena, nego na Džokera. Uvek nasmejani ludak sa našminkanom facom u ljubičastom odelu je ono što ovaj film vadi iz bule. Pokojni Hit Ledžer je vrlo dobro odigrao svoju ulogu, čak bih mogao reći i odlično (ali da ne idemo toliko daleko). On je zao, prepreden, proračunat, zabavan i duhovit. Nije u potpunosti ono što se očekuje od zlikovca? E baš zato je pun pogodak. Džoker je u ovom nastavku toliko prosvirao Betmena da je ovaj ostao da leži u prašini i guta blato. Ovo je, naravno, metafora. Naravno da je Betmen na kraju pobedio i spasao Gotam. Ili možda i nije?

Kad smo već kod Gotama, to je posebna priča. Atmosfera grada koji predstavlja leglo poroka i zločina? Nula. Da ne pominjem Brusov kratkotrajni izlet van grada u Aziju. Gotam će vam se tokom čitavog filma (do pred sam kraj) činiti kao običan američki grad koji ni po čemu nije različit od drugih. Film je dosta mračan (što se iz naslova da zaključiti). Što je najbitnije, nije crno-beo. Nema onog: ha, on je dobar momak, on je loš momak. Strpaj lošeg momka u zatvor, a dobrog pohvali u jutarnjim vestima. Ne. “Tamni vitez“ otkriva i razotkriva sve propalitete (i to je taj trenutak kada Gotam prestaje da bude prosečan gradić), pa čak i samog Betmena. Heeroj i zaštitnik više nije… pa dobro, neću baš sve da otkrivam.

Moram još jednom da pohvalim Ledžera koji je o-d-u-v-a-o Džeka Nikolsona koji je takođe imao ulogu Džokera u jednom od Betmen filmova. Sada je pitanje da li će naći nekoga ko će moći da ga zameni, a kamoli nadmaši, ako uopšte planraju da u novom nastavku (za koji kraj ovog dela postavlja veoma dobar šlagvort) “vrate“ Džokera. Toliko lucidno i zanimljivo je odigrao ulogu da je praktično i izneo ceo film. Priča i nije neka, ali je bitno da se vrti oko njega – raščupanog, namazanog i potpuno nepredvidivog. Neki delovi (kao što je uvođenje novog negativca) su, naravno, vrlo predvidivi, a ko odgleda film videće i zašto. Sa druge strane, ima i drugih delova koji iznenađuju, a uzrokovani su nešto mračnijom pričom. Ne bih ih otkrivao ovde i sada, ali su vrlo intrigantni, najblaže rečeno. Kako zbog samog postupka (da li bi neko to ZAISTA uradio), tako i zbog poente ubacivanja takvih delova (e tu bi sada trebalo da ćutim).

Sve u svemu, biće nastavka. Betmen je takva krava muzara koja se retko ispušta iz ruku. I u ovom ima bespotrebne akcije i krša eksplozija, ali to je… Betmen. Dobro je samo da nema opet nindža sa Tibeta. Bilo, ne ponovilo se.

Bloodlines soundtrack

Vampire the Masquerade: Bloodlines ima neviđeno dobar soundtrack. Ili sam ja toliko zaluđen za sve vampirsko da jednostavno ne mogu da mu odolim. Preslušam ga gotovo svakog dana i ne može da mi dosadi, pa da me ubiješ. :D Ima tome već nekih godinu dana, a možda i više. Prestao sam da obraćam pažnju posle nekoliko meseci. Za one koji ne znaju, Bloodlines je akcioni RPG zasnovan na World of Darkness setu pravila za stoni (pen & paper) RPG. Na diskovima na kojima se igra nalazi se lako može pronaći cela muzika iz igre u mp3 formatu. Milina. Kompletan soundtrack je uradio Al Jorgensen iz grupe Ministry, a spisak pesama je sledeći:

• Aerial – „Pound“
• Chiasm – „Isolated“
• Daniel Ash – „Come Alive“
• Darling Violetta – „Smaller God“
• Die My Darling – „Needles Eye“
• Genitortures – „Lecher Bitch“
• Lacuna Coil – „Swamped“
• Ministry – „Bloodlines“
• Tiamat – „Cain“

Meni omiljene su sledeće (a oni koji su igrali igru će lako shvatiti i zašto).

http://www.youtube.com/watch?v=cPAvgSEGlpk

“Smaller God“ je na prvom mestu ne zato što mi je “best of the best“ nego zato što je video urađen kao trejler (s tim što su očigledno korišćeni neki modovi jer nije ‘’sve na svom mestu“). Ko nije imao pojma o čemu se radi, nakon videa bi trebalo da mu bude malo jasnije.

http://www.youtube.com/watch?v=jXo7lo0QJoE&feature=related

“Isolated“. Ako ste se ikada osećali usamljeno i izolovano od ostatka sveta, pronaći ćete se u rečima ove pesme. Meni je omiljena u celom soundtrack-u.

http://www.youtube.com/watch?v=4Q0SYNshEEY

“Lecher Bitch“. Inače ne volim ovakvu muziku, ali tako dobro se slaže uz radnju (i mesto gde se pušta u igri) da je to nemoguće.

Zapravo, pesme kao pesme možda i nisu nešto, ali pažljivo uklopljene u igru postižu pun pogodak. Odišu mračnom atmosferom, nepoznatim i mističnim. Me like it.

Odoh u selo, opet

Došlo je vreme da se obilaze sela. Za vikend sam bio u prvom (Uzovnica). Tamo je moja keva odrasla, a selo se nalazi pored Drine, u blizini Ljubovije. Malo je i mirno, dušu dalo za spavanje. Proveli smo tamo jednu noć i moram da priznam da se dugo nisam tako lepo naspavao. Ovde u Beogradu me skoro svakog jutra bude:

a) komšije cigani koji u pet sati ujutro pakuju stvari koje nose na pijacu i usput viču kao neopasuljeni

b) matora baba (takođe komšinica) koja urla na svoje milo psetance koje ama baš ničim to nije zaslužilo samo da bi nervirala decu svoje rođene sestre sa kojom se sudi oko kuće, a sve sa ciljem vršenja mentalnog pritiska na njih kako bi se pokupili i otišli odatle

c) komšinica koja ide u drugi (ili možda treći?) razred osnovne i kojoj nekad dune da svira klavir u osam ujutro

Da, imam najbolje komšije na svetu. Elem, Uzovnica je bila divota. Po ceo dan sam ležao i čitao Stripoteke koje mi je Aleksa ostavio pre odlaska u Emirate. Sljuštio sam nekih dvadesetak brojeva u jednom dahu. Išli smo do Soko – grada gde sam još jednom zažalio što nemam digitalca tako da je pala odluka da se i to kupi kada se vratimo iz Vranića (ćaletovo selo gde sam i ja živeo 13 godina). U povratku smo svratili kod nekog lika koji drži ribnjak sa pastrmkama i pazarili šest komada koje smo spremili juče za ručak na polu-roštilju (čitaj ispekli na plehu :D). Baba nam je za to vreme ispričala priču o dedi (koji se bavio ribolovom, između ostalog) kako je jednom ulovio ribetinu od 25 kila, a kada su je rasporili, unutra su pronašli još jednu od 5 kilograma. Pošto u to doba još nije bilo zamrzivača morali su da je drže zamotanu u predsoblju (a bilo ih je šestoro u kući) i da dele po selu jer nije bilo šanse da se sve pojede pre nego što se ukvari. Po babinim rečima: celo selo je smrdelo na ribu.

Danas sam samo privremeno u Beogradu, a već sutra idem u Vranić da smaram babu i dedu . Čuo sam se malo pre sa burazerom koji tamo živi i ugovorio da nastavimo sa WoD partijom koju smo započeli prošle godine u ovo vreme tako da neće biti dosadno. Neće me biti, dakle, nekoliko dana, pa kad dođem – pišemo se.

AAR

Pre par dana sam nastavio rad na Bloodlines AAR-u. Počeo sam da ga pišem krajem prošle godine na SK forumu, prebacio na Eniaroyah forum početkom ove i sada nastavio na oba. Stvar koja me nervira je različit broj karaktera koji je moguće napsiati u jednom postu. Na SK-u je to 6 000, na Eniaroyah-u 10 000, što zahteva dodatno formatiranje koje smara. Otvorio sam i nalog na box.net i nakačio dosadašnji tekst AAR-a u pdf formatu koji se može skinuti odavde (4,3 MB). Imao sam malih poteškoća pri nastavku pisanja jer sam pozaboravljao koje sam zadatke u igri odradio, šta sam kojim ljudima/vampirima rekao i slično tako da sam morao da pređem na brzinu ceo tekst koji nije baš kratak. Elem, sada ću pisati u kontinuitetu (makar dok budem bio kod kuće), pa dok ne krenem ponovo na faks. Možda ga pre toga i završim do kraja…

Tema na SK-u se može videti ovde, a na Eniaroyah-u ovde.

Acer X203W

Danas sam se malo ponovio što se tiče kompa. Matori CRT Samsung 755DFX (17 inča) me je dobro služio, ali je sada otišao u zasluženu penziju. Pazario sam ga pre nekih tri godine, plus-minus par meseci i lepo je radio svoj posao. Njegova dvadesetoinčna zamena, TFT iz naslova, me je stajao odličnih 160 evra. Na prvi pogled je malo neobičan za rad što je posledica višegodišnjeg buljenja u monitore sa razmerom stranica od 4:3. Idem sad da skidam mod za prikaz wide slike u Bloodlines-u jer na standardnim rezolucijama ne liči ni na šta.

That’s the World of Warcraft That You Play

Bejah sinoć kod ortaka iz srednje. Njegov burazer se pre nekog vremena naložio na World of Warcraft i počeo da ga aktivno igra. Videvši ružnjikavu grafiku WoW-a vratile su mi se uspomene od pre dve godine kada sam ga zajedno sa tim istim ortakom malo igrao u igraonici. Ja sam bio fighter, a on mage, obojica ljudi. Za tri dana smo, igrajući 2 sata dnevno došli do 7-8 nivoa i skupili po desetak srebrnjaka. Nismo imali pojma, ali nam je bilo zabavno. Brzo smo prestali da igramo jer nije bilo poente bacati silne pare u igraonici, a nisu nam se davale pare za mesečnu pretplatu, tako da se sve na tome završilo.

Sinoć sam, dakle, bacio još jedan pogled na veliku pošast zbog koje svet balavi ispred monitora i bio sam prilično zgrožen. Verovatno sam, kada sam prvi put video WoW, bio toliko napržen da nisam ni provalio koliko zapravo ružno i smešno izgleda. I prilično nelogično, u smislu veličine i proporcije likova, objekata i njihovih tekstura (ne mislim na prenaglašenost u izgledu koju Blizzard u WoW-u, i uopšte u Warcraft-u, fura). Od Uroša, ortakovog brata, sam dobio detaljnu instruktažu po pitanju level-ovanja, mount-ova koje je moguće “voziti“, razlika između rasa i klasa i još ponekim stvarima. A on je od mene dobio istruktažu po pitanju boss-ova koje će sretati jer sam se ja svojevremeno pomalo bavio time. Kasnije mi je pokazivao neke video snimke sa youtube-a vezane za igru i jedan mi se posebno dopao jer ukazuje na deo loših strana igranja WoW-a, makar što se tiče zatupljenosti klasa. Neophodno je makar rudimentarno poznavanje igre da bi se skontalo o čemu je reč.

Šta se sve dogodilo, a nisam stigao da napišem (ubrzani kurs)

Završio se ispitni rok. Ne znam da li treba uopšte napominjati osećaj olakšanja koji je nastupio posle stenčuge koja se danas popodne skotrljala sa mojih pleća zajedno sa položenim poslednjim ispitom (u ovom roku). Ostao mi je još jedan koji ću položiti u septembru i prva godina će onda biti zvanično očišćena. Tokom proteklih mesec dana uglavnom nisam znao gde se nalazim i tome je konačno došao kraj. Asta la vista organizacijo, engleski, menadžmentu, ekonomijo i svim ostalim bakračima. Sad mi dajte ‘leba i igara. :D

Kao što sam već rekao, u međuvremenu se desilo nekoliko stvari o kojima nisam stigao da pišem, a koje se tiču uglavnom mog zdravlja i ranijih testiranja srca. Dakle, sledi jedan medicinski izveštaj i još ponešto.

Pre svega, ispostavilo se da je ona doza koenzima Q10 i magnezijuma koju mi je prepisao internista abnormalna, tačnije duplo veća od normalne. To sam primetio pre par nedelja, prvo fizički, a kasnije me je u to uverio i internet i razgovor sa kardiologom kojeg sam posetio nešto kasnije. Osim toga, internista mi je prepisao još dva leka za srce i to isto u velikim dozama. Razlog je bio poveći broj ekstrasistola (ili “preskakanja“ srca) koji je pokazao izveštaj holtera, a koji je iznosio skoro 5 000. Meni su se tolike doze (budući da nemam nikakve tegobe) učinile glupim, a ni opis tih lekova koji sam pronašao na netu mi nije ulivao poverenje, tako da sam odlučio da potražim još jedno mišljenje. Obratio sam se doktoru kardiologije. Uradio mi je ultrazvuk srca i šta je otkrio? Da nemam nikakvih ekstrasistola. Kako i zašto, još uvek je misterija. Utvrdio je da mi je srce normalnog oblika i veličine, da je jačina otkucaja normalna, a jedino je puls malo ubrzan (nešto preko 80 otkucaja u minuti). Dakle, nikakvog šuma na srcu nema, sve je to jedna velika zavera kako bi se strani plaćenici i domaći izdajnici obogatili na mojoj kupovini skupih uvoznih lekova. :D Doca mi je prepisao neki lekić koji reguliše puls, pijem dve četvrtke dnevno (po 25 mg). Mg i Q10 sam isto nastavio da pijem, ali mi je rekao da prepolovim dozu, što sam ja već pre toga i učinio. Treba da uradim još neku analizu štitne žlezde i još jedan ultrazvuk kako bi on utvrdio šta je konkretno problem i zbog čega se sve to dešava. Uglavnom, nemam nikakvo oboljenje srca, nikakvu anomaliju (ako izuzmemo ubrzan puls), nemam nikakvu naslednu reakciju na nešto, nemam ništa osim srčke koja čuka malo brže nego što je to uobičajeno.

Već prvog dana kada sam počeo da pijem Presolol (tako se zove lek), osetio sam njegovo pozitivno dejstvo. Sporije se umaram pri fizičkim aktivnostima. Ranije zapravo nisam ni primećivao taj umor jer sam mislio da jednostavno predstavlja pokazatelj nedostatka kondicije. Sada, međutim, vidim da to i nije baš bilo tako. Osobe sa ubrzanim pulsom se umaraju brže od onih sa “normalnim“. To je očigledno bio i moj slučaj, a da toga nsiam ni bio svestan. Ostaje još samo da se vide te dve analize za koje mi je rekao da ne moram da žurim i da ih obavim kada budem imao vremena.

Prestao sam da pijem gazirana pića nakon što sam pročitao ovaj tekst (koji je o štetnim supstancama koje sadrži Coca Cola, ali sve je to isto ******, drugo pakovanje). Možda se ne hranim zdravo koliko bi trebalo, ali sigurno ne moram ni da unosim u sebe dodatne otrove.

Siguran sam da sam hteo još nešto da napišem, ali sada ne mogu da se setim. Nema veze, setiću se… možda.

Uslov

Dao sam uslov za drugu godinu i trenutno sam mrtav od provedenih 5 sati na faksu. Ne znam ni kako pišem ovo uopšte. :D U međuvremenu se svašta izdogađalo, ali o tome ću drugom prilikom – kada budem imao više vremena za pisanje, a to će biti kada mi prođe ispitni rok. Idem sad da se bacim na krevet i odmorim malo.