Kako sam postao direktor

Sve je počelo pre 6-7 godina. Roditelji su bili u kupovini i videli povoljno neke stolice. 2 500 kinti komad bejahu tada, a izgledaju nekako ovako (ne mogu da nađem pravu sliku, ali to je to, manje-više):

Ja sam svoju skršio već posle godinu-dve jer sam se toliko protezao i rastezao tokom sedenja da se naslon iskrivio i došao skoro na paralelan nivo sa podom. Burazer me je nakon toga poduži vremenski period smarao jer sam uništio stolicu (koja ironija, kako će se kasnije ispostaviti). Za sedenje sam se nadalje snalazio, mislim da sam koristio običnu stolicu iz kuhinje ili tako nešto, dok je njegova stajala za kompjuterskim stolom dok je neko na njemu radio.

Kada smo se preselili ovde gde sada živimo, zbog manjka prostora se sedenje (za kompjuterom, pošto radnog stla u pravom značenju praktično i nema) svelo na upotrebu njegove stolice koja je preostala. Bila je rasklimana, ali funkcionalna. Naslon se malo pomerio iz ležišta pa je zavrtanj ‘’samostalno” popuštao stisak, ali je radila.

Međutim, Fallout 2 je mnogo zeznuta igra. Kakav sad crni Fallout, kakve igre i bakrači? E pa, rekoh već da sam ja svoju stolicu uništio protezanjem te se skroz iskrivila. Od tada sam prestao da se istežem dok sedim na stolici. Međutim, mog brata nije zadesila tragedija gubitka sopstvene ‘’sedaljke” te je i sam počeo da se tegli oslanjajući se na slabašni naslon svoje stolice koji je, rekoh već, postao raskliman. Da li zbog Fallouta koji trenutno igra (a koji je poznat po tome što je bagovit do zla Boga), ili zbog nečeg drugog, počeo je da se učestalije proteže. I vidiš, pre par dana, puče stolica. Dakle, nije se rasklimala kao moja, savila i postala samim tim redundantna kao mesto za (udobno) sedenje, već je naslon skroz pukao. Ironija, kao što rekoh.

I šta biva kada u kući gde se računar koristi desetak sati dnevno pukne jedina stolica koja je iole prikladna za sedenje pred istim? Kupi se nova.

Poučen pređašnjim iskustvom, predložio sam da kupimo stolicu koja ima naslone za ruke i koja preko njih povezuje naslon i deo za sedenje. Tako i bi. Jeste bila nešto skuplja, ali isplatiće se na duže staze. Stigla je pre par sati, a izgleda ovako (gotovo identično):

Milina je za kičmu, a i za ruke, moram reći. Prava direktorska: ne ljulja se, tvrda je, ali udobna i široka (za svačiju zadnjicu, što bi se reklo :D). Eto, tako sam postao direktor.