Filozofija featuring Uputstvo

Blogovi služe da bi ih ljudi čitali. To je ultiamtivni razlog zbog kojeg svi pišemo i piskaramo – da bi imali publiku. Želimo da ljudi vide naše mišljenje, pročitaju naše dogodovštine i prodiskutuju sa nama o svemu što smo zabeležili na našem weblogu. Ali kako, o kako, treba da se “čitamo“ ako se ne “vidimo“? Pitanje vredno jednog Konfučija, odista. Čak bih rekao – doista (Tomson & Tompson tm).

Isto tako, drugi ljudi očekuju da mi čitamo njihove tekstove, da rovarimo po njihovim blogovima i upijamo  tuđu (nekad manju, nekad veću, a nekad nikakvu) mudrost. Ja dođem kod tebe i pročitam nešto, ti dođeš kod mene i pročitaš nešto drugo. “Čitamo se“, razmenjujemo mišljenja i stavove, čestitamo jedni drugima, hrabrimo se i “grlimo preko žice“. Ali… (kada bih sada rekao “uvek postoji neko ali“ to bi bio kliše gigantskih razmera, kao što je i taj drugi izraz kliše, te stoga to neću napsiati, iako sam zapravo već napisao samo u drugom kontekstu, a to se naravno ne računa :P) … kao što rekoh, ali, postoje neke stvari koje nam omogućavaju da se “povežemo“ i da lakše dolazimo jedni do drugih. Tačnije rečeno, do tuđih blogova koji nas ovde, makar u blogosferi, identifikuju kao individue sa stavom, mišlju i željom da nam tekstovi budu čitani. Ta stvar su linkovi, srpski rečeno – veze. Onaj podvučeni tekstić obično ofarban u “plavo“ koji nas odma’ prebacuje na mesto koje je povezano (linkovano) sa datim tekstom. Konkretno govoreći, jer ovo što dalje sledi ima veze sa nama koji blogujemo preko WordPressa (mada je primenjivo i na druge blog sisteme, samo na drugačiji način), kada na nečijem blogu ostavite komentar vaše ime koje upišete (ili pod kojim ste ulogovani na sajt) ostaje kao redirekcija ka vašem blogu. Isti slučaj je i sa WP forumima. Taj tekstić je linkovan i trebalo bi da vas automatski usmeri na blog one osobe koja je ostavila komentar. Zar ne? E. paaa… ne.

U čemu je fora/fazon/trik/zamešateljstvo? U tome što je taj tekst (vaš nick, ime, nazovite ga po izboru) linkovan na http://, što je nepotpuna adresa vašeg bloga. To znači da će onaj ko klikne na taj link da popije prazan ekran umesto da uživa u onome što ste napisali, a što biste želeli da i drugi ljudi prostudiraju i da se naravno vrate po još studiranja itd. Ako vas dosadašnje filozofiranje nije totalno smorilo, konačno dolazim do poente ovog teksta, a to je jedno laganica uputstvo o problemu koji sam naveo: postavljanju linka u nick koji ostaje posle napisanog komentara. Ovo naravno važi samo ako imate blog na WordPressu. Ako ste, pak, navedenu stvar već uradili, a zaista vas je smorilo prethodna priča (iako ste je stoički izdržali), ili još gore – uopšte nemate blog na WP-u – ne sumnjam da ste iznervirani, a možda i malo razočarani. Šta da se radi, pogreši čovek…

Elem, procedura je vrlo prosta, a sve se završava u svega nekoliko klikova. Podrazumeva se da ste već ulogovani na WordPress.

1. Otvorite Dashboard.

2. Kliknite na stavku Users koja se nalazi sa desne strane.

3. Kliknite na stavku Your Profile (nalazi se sa leve strane, između tri opcije koje su ponuđene).

4. Skrolujte nadole do sekcije Contact Info. Pronađite polje pod nazivom Website. Ako ništa niste dirali od otvaranja bloga, u njemu će pisati http://. Obrišite to i unesite punu adresu vašeg bloga (kod mene je to, recimo, http://maladictbre.wordpress.com/).

5. Skrolujte nadole i kliknite na dugme Update Profile.

Prilično je deskriptivno (a i prosto) tako da mislim da sličice stvarno nisu potrebne, a i mrzi me da ih sad “na’vatavam“, opkrajam i kačim. :)

Ovaj post nije napisan sa namerom da bi se neko prepoznao, već da bi doprineo boljem povezivanju ljudi koji bloguju, makar ovde na WP-u. Ja se prvi ne potpisujem onim što mi piše u url-u bloga (maladictbre), niti po nazivu bloga (Maladict’s blog), pa ne mogu ni od drugih da očekujem da to rade. Kako nekad može da dođe do zabune kod navedenog linkovanja komentara, mislio sam da bi bilo dobro da se to na nekom mestu lepo objasni. Ako sa druge strane nemate unetu redirekciju ka blogu ne zato što ne znate kako se to radi, nego zato što vam tako odgovara, onda pretpostavljam da je i to ok. Svi volimo da pročitmo nešto novo i zanimljivo, pa što ne bismo jedni drugima to olakšali? (Jeste, jeste, uvek postoji pretraga ali je ovo pouzdanije :P).