Jen’-dva-tri, dva-dva- tri

Pre sat vremena sam se vratio sa prvog časa koji sam imao u plesnoj školi. Već nekih godinu dana se razmišljam da krenem, ali sam sve nešto odlagao; te neću sam da idem, te nema se para, te nema se vremena i sl. Pre dve-tri nedelje sam sasvim slučajno pričao sa drugaricom iz srednje o tome kako bih baš krenuo da nešto treniram, ili ples ili možda da krenem na plivanje, bilo šta samo da se ”otkočim” iz fizičke učmalosti u koju sam se zabio otkad sam krenuo na fakultet i fizičke aktivnosti sveo samo na povremenu partiju basketa sa bratom. Ispostavilo se da se i njoj ta ideja dopada, a kako se burazer ponudio da mi plaća kurs jer je počeo da prima pozamašnu gradsku stipendiju – sve kocke su se složile. I ja ću ove godine početi da dobijam državnu stipendiju tako da ne bi bio problem ni kada bi mu odjednom dunulo da mi ne da pare. :D Ne bi on, ali eto, lepo se osećam i zbog toga što ću posle jedne godine prekida da nastavim sa ubiranjem zasluženih para od države.

I tako ja konačno krenem u plesnu školu. Imao sam kontakt sa ovom tematikom kada sam bio osnovac (đak prvak ili drugak, ne sećam se više). Tada sam isto išao jedno vreme na ples i dobijao sam, Boga mi, pohvale od tadašnjeg instruktora. Radili smo svega nekoliko igara jer je to bio neki skraćeni kurs za decu (valceri, tango, ča-ča-ča i još par drugih stvari). Sve sam to, naravno, pozaboravljao, a čovek treba da zna da igra (posebno ako ne zna ama baš ništa kao što je slučaj sa mnom – ne znam čak ni kolce :D). Drugi razlog je kondicija. Ne bi mi ništa falilo da se malo stešem, a i dobro će doći ovom debilu što mi nekontrolisano kuca u grudnom košu.

Časovi su dvaput nedeljno. Mojoj grupi se baš potrefilo da su vikendom što mi veoma odgovara. Traju po sat vremena. Instruktori su baš super, oboje su opušteni i stalno se zezaju (osim kad nas cimaju za korake, mada i tada malo začine nekom opaskicom). Danas smo radili osnovne korake za (ja mislim engleski) valcer, ča-ča-ča i salsu. Inače se rade tri tipa plesova: klasični (tango, valcer itd), latinoamerički i ”neko čudno ime za grupu plesova koje sam zaboravio”, a tu spadaju plesovi koji nisu takmičarski, ali se najčešći u ‘’svakodnevnom životu” (salsa, sirtaki i još svašta nešto, ko će sve popamtiti). Bilo je vrlo zanimljivo i prilično sam zadovoljan. Svi su vrlo fini (sad bi neko rekao: ”Pa kad vam uzimaju pare i moraju” :D) i u celoj sali vlada veoma prijatna atmosfera. Sutra imam sledeći čas, pa ćemo videti kako će se cela stvar dalje razvijati, iako sam siguran da ću nastaviri da odlazim na časove do daljnjeg.

Ako je neko zainteresovan, još uvek nije kasno za upis u školu jer se grupa formira prva četiri časa – što će reći da ima fore još sutra i sledećeg vikenda. Mesečni harač iznosi dve hiljadarke ili petsto dinara po času ako idete samo u pojedinačnim terminima. Kurs traje tri meseca, osam časova mesečno. Ne pada mi, naravno, na pamet da ih ovde reklamiram (”neću da me prevarite, hoću da znam koliki je moj deo” :P), pa ako nekog zanima – bacite mi komentar ili mejl.