Dunno

Ipak ima papana u Guild Wars-u. Nije da sam mislio da ih nema, samo ih nisam tako puno sretao do pre par dana. Bližim se kraju igre, pa valjda ima više ljudi koncentrisanih na jednom mestu, ko će ga znati? Elem, ljudi su sposobni da vas maksimalno izvređaju iako ste skoro duplo stariji od njih, bez imalo stida, a i bez ikakvog razloga. Svi su hrabri jer ne gledaju osobu oči u oči, a Internet pruža veliku dozu izolovanosti koju MMO igrači oberučke prihvataju. Isto kao što će vam neko nešto lakše saopštiti preko SMS-a nego licem u lice, tako će vas i neki dvanaestogodišnjak (ili ne daj Bože – dvanaestogodišnjakinja) potpuno opušteno ispsovati samo zato što ste se sa njim/njom našalili.

Meni je drago kada vidim nekog lika sa nick-om “taj-i-taj-of-Serbia“ ili “taj-i-taj-Srbin“. Uvek se nasmešim i pitam ga (kao, pravim se naivan) da li je iz Srbije. Redovno popričamo, a većinu i dodam u listu prijatelja, pomognem im oko questa/misije ili im dam neki savet. Sa jednim likom (iz Novog Sada je, čini mi se) sam se “upoznao“ tako što je prodavao crnu boju za oklop i onako, sav naivan, puštao druge da mu predlože cenu, jer on nije bio siguran za koliko bi mogao da je proda. Lepo sam mu objasnio kako se kreću cifre, a on mi se požalio da ga je neko prevario i uzeo mu jednu “kofu“ po 10 puta nižoj ceni. Od tada smo se čuli nekoliko puta i igrali zajedno kada je nekom od nas dvojice bila potrebna pomoć.

Pre par dana sam “upoznao“ nekog dečka, osnovca iz Beograda. Lepo smo se ispričali, razmenili mišljenja i podelili iskustva iz igre. Sa njegovim drugom, međutim, nisam mogao da uspostavim tako lepu komunikaciju. Hteo sam da ga malo zezam (jer nije znao da ja razumem ono što pričaju u javnom chat-u), pa sam se ubacio usred razgovora sa bezazlenom pošalicom. Odgovor je bio gori od kočijaškog. Samo sam se smejao, onako, od srca, iako sam bio iznenađen reakcijom. Nisam hteo da se bakćem sa njim, niti da mu odgovorim istim tonom. Malo sam ga zezao, ali bez teških reči, dok je on nastavio u istom stilu. Kada sam pitao njegoog druga preko privatnog chat-a zašto je ovaj tako besan, dobio sam vrlo kratak odgovor: “dunno“. Od Srbina. Izem ti jezik, kulturu, inteligenciju, razmišljanje i ponašanje. Smešno je da postoje ljudi, mada su to u ovom slučaju deca, koja misle da su “iznad“ nekoga, ako imaju od njega lepši (virtuelni) oklop i lepršaviji (takođe virtuelni) ogrtač. Još mi je zanimljivije kad mi neko kaže da sam n00b samo da bi me uvredio. Bolje biti n00b/newbie nego glup i nevaspitan.

Šta da se radi?

Da sam znao da će toliko da me oderu zbog običnog slušanja nastave na engleskom jeziku ne bih se za njega ni prijavio. Sramota. Postojao je probni period od dve nedelje u toku kojeg su ljudi mogli da se odluče da li žele da nastave sa pohađanjem tih časova ili će da se vrate na standardne. Navedeno je da se od nas očekuje određena novčana nadoknada i to ‘’simbolična“. O tačnom iznosu nije znao niko ništa, sve do prošle nedelje kada je probni period poodavno istekao tako da nazad – ne postoji. Razumem činjenicu da ti ljudi (profesor i asistenti) odvajaju od svog slobodnog vremena zbog te nastave (ne znam koliko bi ljudi ostajalo dva sata duže na poslu i to od osam do deset sati uveče, a da radi bez nadoknade, kako nam je rečeno) – iz čistog entuzijazma. Ne razumem samo čemu onda bilo kakvo plaćanje? Za dodatnu struju koju potrošimo korišćenjem računara, projektora i neonki u učionicama? Isto tako mi je jasno da idem na buržujski fakultet gde je školarina preko sto hiljada i da je njima pojam ‘’simbolične“ cifre malo poremećen u odnosu na ostatak normalnog sveta, ali ne razumem činjenicu da je plaćanje obavezno za one koji studiraju na budžetu, dok je samofinansirajućim studentima to “uračunato u školarinu“. Što i meni država nije uračunala taj trošak? Onome ko je u stanju da izdvoji 110-120 hiljada da bi se školovao (ne ulazim u to čiji je to novac, a sigurno ima i onih koji su jedva skrpili toliki iznos da bi upisali studije) je sigurno simbolično da se “odreši“ za još nekoliko hiljada. Meni nije. Fakultet sam upisao sa ciljem da ne plaćam školarinu, jer onda ne bih ni mogao da studiram i svaki dodatni trošak je… pa, nepotrebni višak.

Da se razumemo, četiri hiljade dinara je nekome sigurno sića. Neko dobija toliki (nedeljni) džeparac, a lično poznajem ljude koji potroše toliko (pa i više) na jednonoćno bančenje po splavovima/kafićima. Jednostavno mi nije jasno to razgraničavanje. Kažu: “Savet je doneo takvu odluku, a da li je loša ili ne… šta da se radi?“ Ništa, neću ništa da radim. Platio sam harač, evo mi je priznanica u džepu od jakne. Ispresavijana četiri puta, zavrnutih krajeva, gotovo zgužvana. Što reče jedan kolega, trebalo je u polju za valutu staviti ‘’simbolično“ a ne “din“ i platiti šipak. Toliko o jednakom pravu na školovanje.

Dva i jedan su četiri

Živ sam.

A sad, posle ovako rečitog, inspirativnog i srceparajućeg uvoda, mogu slobodno da nastavim sa daljim pisanjem kao da sam sve vreme bio tu poslednjih nedelju dana. I bio sam tu, što jes’ jes’, samo što nisam ništa pisao, a što kaže jedna vrlo zanimljiva žena (nemam blage veze kako se zove): “Ako nisi na Internetu, ti (u poslovnom svetu) ni ne postojiš“. Ovo se, normalno, može primeniti i u primeru ljudi koji me znaju samo kroz komunikaciju koju ostvarujemo preko neta. Zaista, ako imam samo nečiji msn/gmail/facebok kontakt (ili se znamo preko bloga/foruma) i jedno od nas dvoje prestane da se pojavljuje na mreži – ovaj drugi (ili druga) prestaje da postoji, u smislu da nema direktnog načina na koji sa tom osobom možeš da stupiš u kontakt. Eto vam jednog pitanja za razmišljanje.

Drugo pitanje za razmišljanje kaže sledeće (nema veze sa Kameničkim parkom, majke mi :)). Pre par sati sam se vratio iz grada gde sam se video sa čovekom kojeg znam preko foruma i chat-a (mLogo je stidljiv pa neću da mu otkrivam ime, javiće se i sam :P). Popili smo piće (“dugovao“ mi je pivo jer sam mu pre nekog vremena učinio uslugu, ili bolje reći uslugicu) i pričali nekih dobrih 1,5 – 2 sata. Zanimljiv čovek (sigurno ne bih pio piće i pričao sa njim da nije zanimljiv, je li), a ono što je još zanimljivije je da smo tek po rastanku došli do konstatacije da smo, mo’š misliti, komšije. Znaš čoveka (uslovno rečeno), pričaš sa njim preko chat-a, a ne znaš da on sedi 300-400 metara dalje od tebe i kucka ti odgovor na tastaturi. Mislite o tome.

Za kraj ide jedna šifrovana poruka koja je potpuno nebitna za sve vas koji ovo čitate osim ako imate procesor koji radi na manje od 100 MHz i grafičku sa 2 MB memorije:

Cevi uklonjene. Obala čista. Nastavi sa kopanjem (i javi kad završiš :P).

Najbliža kniga, 5. rečenica na 56. strani

Videh sad kod Nikole i kod Ranka ovo, pa rekoh da se i ja uključim. Trenutno mi je najbliža knjiga “Organizacija računara i operativni sistemi“ (autori Dejan Simić i Pavlje Bataveljić) iz koje spremam kolokvijum za sutra. :) Pravila su sledeća:

1. Uzmite najbližu knjigu koja vam je pri ruci.

2. Okrenite 56. stranu.

3. Pronađite 5. rečenicu.

4. Zabeležite je i objavite pravila.

Meni su se potrefile sledeće reči:

Kontrolni hazardi su prouzrokovani instrukcijama grananja i uslovnog grananja.

Što je najzanimljivije – to je jedno od pitanja. :) Šta da vam kažem osim: igrajte se blogeri. :)

Svetska konzerva Nirvane

Ovo je trebalo da bude napisano i objavljeno sutra, ali u svetlu sadašnjih okolnosti sam ipak rešio da to bude sad. Ne znam da li ste primetili, ali ljudi sve više bloguju. :) Pre par dana, Aleksa (the infamous blogger) je otvorio novi blog sa tematikom kompjuterskih igara (na engleskom). Želimo mu da mu potraje duže nego prethodni. Isto tako se i moj burazer prihvatio elektronskog pera i počeo da piše o svom pogledu na svet oko nas iz perspektive studenta političkih nauka. Zatim, pre svega par minuta sam provalio (i to potpuno indirektno) da je i Ketchua (više tajno nego javno, moram reći :)) otvorio svoju stranicu na Bloggeru. Neka vam je svoj trojici sa srećom. :)

Bulevar Despota Stefana 24. (revisited)

Prvi put sam bio u redakciji “Sveta Kompjutera“ prošle godine, negde baš u ovo vreme. Ne mogu ni da pojmim da je već prošlo godinu dana. Tada sam upoznao jedino Voju, jer su ostali nešto poslovali, a i ja sam bio prilično pogubljen. Juče me je upravo gospodin Mihailović cimao da svratim do njih jer mi je bio rođendan, pa kao, da se vidimo. Danas sam ionako išao do grada da kupim nešto, a i imao sam slobodan dan budući da sam sebi nasvirao raspored tako da više dana u nedelji ne idem na faks nego što idem, te sam prošetao do zgrade “Politike“, drugi sprat, poslednja vrata desno. :)

Dobar dan,

Dobar dan.

Ja sam Aca.

Zoran, drago mi je.

Je li tu Voja?

Voja? Tu je, evo kroz ova vrata. Vojo, kod tebe je neko došao…

Dva minuta kasnije.

Je li, Vojo, ko je ovaj Zoran što sam se upoznao sa njim?

Oluja. Preziva se Oluić.

Aaa, Oluuuja… :D

Još dva minuta kasnije.

Mi se nismo lepo upoznali. Ja sam Oluja.

Maladict, drago mi je.

Tako sam se sa Olujom upoznao dvaput, jer nemam običaj da se predstavljam po nicku, već po imenu. :) Upoznao sam i Chivana, ali nismo ništa popričali jer se vratio u redakciju tek kada sam ja odlazio. Čini mi se da sam njega video i prvi put kada sam išao tamo, ali, kao što rekoh – bio sam pogubljen. Šta još reći, osim da mi je bilo baš kul? Kuliša? :)

Serbian Bloggers Community

Danas su pokrenuti Serbian Bloggers agregator i forum, mesta koja bi trebalo da posluže okupljanju svih blogera na jednom mestu. Prvi koraci u ovom poduhvatu su bili Last.fm i Blogcatalog grupa koji su nastali pre nego što sam ja uopšte i pomišljao na blogovanje zahvaljujući svojoj impresivnoj dial up konekciji, a i drugim stvarima koje su me tada okupirale. Po čemu je Serbian Bloggers specifičan? Po tome što postove priajvljenih blogova ne prikazuje u celini, tako da ne morate da brinete o tome da neko neće posetiti vašu stranicu zato što je već pročitao ceo tekst direktno na agregatoru. Obuhvaćena je velika baza domaćih blogova koji se, normalno, izlistavaju po najskorije objavljenim postovima. Ako redovno blogujete velike su šanse da ste već prijavljeni, a ako niste – od toga vas deli svega par klikova mišem. Iza projekta stoje tri čoveka: Nikola, Marko i moja malenkost. Posetite stranicu, proverite da li ste na listi i doprinesite širenju domaće blogerske komune diskusijom na forumu.