Zatvoreno zbog renoviranja

Blog je trenutno u fazi renoviranja (ma šta to značilo :P) i takav će i ostati do daljnjeg (reče čovek koji nije ništa na njemu napisao 4 meseca). Trenutno nemam vremena da se više bacim na pisanje, ali bi uskoro trebalo da imam, tako da se radujte vi što me cimate i što ste me cimali povodom bloga tokom ove nešto duže pauze. :D

Uhakovan blog!

Ne znam kako i zašto, ali neki prepredeni h4xOr (za neupućene – haker) mi je danas provalio na blog i počeo da briše tekstove i komentare, kao i da menja naslove tekstova. Čak je sve to zabeležio u video snimku koji je okačio na YouTube.  Sreća moja pa je čovek na kraju vratio staro stanje stvari, inače ne znam šta bih radio. Pod hitno menjajte svi lozinke, možda sledeći put neće biti ovako velikodušan!

Sneg na blogu

Zaista, na WordPress-u pada sneg. :) Ako želite da se i na vašoj stranici oslika praznična atmosfera u vidu snežnih pahulja koje lagano padaju sa vrha strane (a imate blog na WP) prođite kroz sledećih nekoliko koraka:

1. Otvorite Dashboard.

2. Odaberite opciju Appereance -> Extras.

3. Štiklirajte opciju “Show falling snow on this blog”.

Ova forica traje do 4. januara sledeće godine. Šteta samo što napolju nema pravog snega… :(

Dva i jedan su četiri

Živ sam.

A sad, posle ovako rečitog, inspirativnog i srceparajućeg uvoda, mogu slobodno da nastavim sa daljim pisanjem kao da sam sve vreme bio tu poslednjih nedelju dana. I bio sam tu, što jes’ jes’, samo što nisam ništa pisao, a što kaže jedna vrlo zanimljiva žena (nemam blage veze kako se zove): “Ako nisi na Internetu, ti (u poslovnom svetu) ni ne postojiš“. Ovo se, normalno, može primeniti i u primeru ljudi koji me znaju samo kroz komunikaciju koju ostvarujemo preko neta. Zaista, ako imam samo nečiji msn/gmail/facebok kontakt (ili se znamo preko bloga/foruma) i jedno od nas dvoje prestane da se pojavljuje na mreži – ovaj drugi (ili druga) prestaje da postoji, u smislu da nema direktnog načina na koji sa tom osobom možeš da stupiš u kontakt. Eto vam jednog pitanja za razmišljanje.

Drugo pitanje za razmišljanje kaže sledeće (nema veze sa Kameničkim parkom, majke mi :)). Pre par sati sam se vratio iz grada gde sam se video sa čovekom kojeg znam preko foruma i chat-a (mLogo je stidljiv pa neću da mu otkrivam ime, javiće se i sam :P). Popili smo piće (“dugovao“ mi je pivo jer sam mu pre nekog vremena učinio uslugu, ili bolje reći uslugicu) i pričali nekih dobrih 1,5 – 2 sata. Zanimljiv čovek (sigurno ne bih pio piće i pričao sa njim da nije zanimljiv, je li), a ono što je još zanimljivije je da smo tek po rastanku došli do konstatacije da smo, mo’š misliti, komšije. Znaš čoveka (uslovno rečeno), pričaš sa njim preko chat-a, a ne znaš da on sedi 300-400 metara dalje od tebe i kucka ti odgovor na tastaturi. Mislite o tome.

Za kraj ide jedna šifrovana poruka koja je potpuno nebitna za sve vas koji ovo čitate osim ako imate procesor koji radi na manje od 100 MHz i grafičku sa 2 MB memorije:

Cevi uklonjene. Obala čista. Nastavi sa kopanjem (i javi kad završiš :P).

Svetska konzerva Nirvane

Ovo je trebalo da bude napisano i objavljeno sutra, ali u svetlu sadašnjih okolnosti sam ipak rešio da to bude sad. Ne znam da li ste primetili, ali ljudi sve više bloguju. :) Pre par dana, Aleksa (the infamous blogger) je otvorio novi blog sa tematikom kompjuterskih igara (na engleskom). Želimo mu da mu potraje duže nego prethodni. Isto tako se i moj burazer prihvatio elektronskog pera i počeo da piše o svom pogledu na svet oko nas iz perspektive studenta političkih nauka. Zatim, pre svega par minuta sam provalio (i to potpuno indirektno) da je i Ketchua (više tajno nego javno, moram reći :)) otvorio svoju stranicu na Bloggeru. Neka vam je svoj trojici sa srećom. :)

Serbian Bloggers Community

Danas su pokrenuti Serbian Bloggers agregator i forum, mesta koja bi trebalo da posluže okupljanju svih blogera na jednom mestu. Prvi koraci u ovom poduhvatu su bili Last.fm i Blogcatalog grupa koji su nastali pre nego što sam ja uopšte i pomišljao na blogovanje zahvaljujući svojoj impresivnoj dial up konekciji, a i drugim stvarima koje su me tada okupirale. Po čemu je Serbian Bloggers specifičan? Po tome što postove priajvljenih blogova ne prikazuje u celini, tako da ne morate da brinete o tome da neko neće posetiti vašu stranicu zato što je već pročitao ceo tekst direktno na agregatoru. Obuhvaćena je velika baza domaćih blogova koji se, normalno, izlistavaju po najskorije objavljenim postovima. Ako redovno blogujete velike su šanse da ste već prijavljeni, a ako niste – od toga vas deli svega par klikova mišem. Iza projekta stoje tri čoveka: Nikola, Marko i moja malenkost. Posetite stranicu, proverite da li ste na listi i doprinesite širenju domaće blogerske komune diskusijom na forumu.

100

Prethodni post koji sam okačio je bio stoti po redu, tako da sam dostigao neki mali jubilej. Za približno nedelju dana će biti tačno sedam meseci otkad sam otvorio ovaj blog i moram reći da sam pre par dana kada sam konstatovao tu činjenicu nakon jednog od redovnih obilazaka ove stranice bio poprilično izneneađen. Vreme zaista zna brzo da “proteče“ pored nas. Neću sad da upadam u neke sentiš tripove, tako da ću lepo da pređem na drugu stvar. :)

Mesec u toku kojeg je posećenost ove stranice bila najveća je upravo oktobar. Zapravo, još uvek nije zvanični rekorder, ali će za koji dan da preuzme tu poziciju. Trenutno je na vrhu mesec maj, ali će sa ovakvim trendom porasta posećenosti oktobar da ga nadmaši već u toku ovog dana. :) Prosečan broj poseta po danu je takođe bio najveći u toku ovog meseca i to za gotovo 50% u odnosu na maj koji je drugi na listi. Najposećeniji dan je 12. tekućeg meseca, najposećenija nedelja je 41. tekuće godine, odnosno pretprošla sedmica tokom koje je broj poseta bio gotovo jednak ukupnoj čitanosti u mesecu aprilu kada je blog i otvoren. Blogodak definitivno funkcioniše. :)

Tokom ovih sedam meseci, a poebno u poslednja 2-3 sam se nagledao svakakvih sintagmi u pretraživaču koje su linkovale ovde. Evo nekih primera koji su mi bili najzanimljiviji, a neki od njih i najbizarniji.

1. morbidnost
2. parkur je sport wikipedia
3. mi5
4. to je taj zivot
5. kako provaliti gmail nalog
6. marija gole slike ((stvarno nisam dovoljno pametan da bih ovo objasnio :D))
7. turska muzika mp3
8. crnkinje kukovi ((LOL))
9. kako da zovem blizzard iz cg
10. sado mazo
11. aplikacija automehanicar
12. veci nos i oblik frizure koji ide uz to
13. nosim holter
14. neverna supruga
15. klub efes u skadarliji
16. krntija na prodaju
17. promaseni slucaj
18. nova pesma nerazumljiv tekst peva crnkinja ((ovo mi je ulepšalo dan :))
19. betmen crni vitez dosadan
20. maladict wordpress :)

Ako se neko kojim slučajem prepoznao kao autor nekog od navedenih upita, neka se ne nađe uvređenim jer sam samo želeo da pokažem koliko i google zna da se ispali, što će oni koji redovno prate ovaj blog i sami zaključiti.

Toliko za ovaj jubilej, čitamo se / pišemo i dalje.

Filozofija featuring Uputstvo

Blogovi služe da bi ih ljudi čitali. To je ultiamtivni razlog zbog kojeg svi pišemo i piskaramo – da bi imali publiku. Želimo da ljudi vide naše mišljenje, pročitaju naše dogodovštine i prodiskutuju sa nama o svemu što smo zabeležili na našem weblogu. Ali kako, o kako, treba da se “čitamo“ ako se ne “vidimo“? Pitanje vredno jednog Konfučija, odista. Čak bih rekao – doista (Tomson & Tompson tm).

Isto tako, drugi ljudi očekuju da mi čitamo njihove tekstove, da rovarimo po njihovim blogovima i upijamo  tuđu (nekad manju, nekad veću, a nekad nikakvu) mudrost. Ja dođem kod tebe i pročitam nešto, ti dođeš kod mene i pročitaš nešto drugo. “Čitamo se“, razmenjujemo mišljenja i stavove, čestitamo jedni drugima, hrabrimo se i “grlimo preko žice“. Ali… (kada bih sada rekao “uvek postoji neko ali“ to bi bio kliše gigantskih razmera, kao što je i taj drugi izraz kliše, te stoga to neću napsiati, iako sam zapravo već napisao samo u drugom kontekstu, a to se naravno ne računa :P) … kao što rekoh, ali, postoje neke stvari koje nam omogućavaju da se “povežemo“ i da lakše dolazimo jedni do drugih. Tačnije rečeno, do tuđih blogova koji nas ovde, makar u blogosferi, identifikuju kao individue sa stavom, mišlju i željom da nam tekstovi budu čitani. Ta stvar su linkovi, srpski rečeno – veze. Onaj podvučeni tekstić obično ofarban u “plavo“ koji nas odma’ prebacuje na mesto koje je povezano (linkovano) sa datim tekstom. Konkretno govoreći, jer ovo što dalje sledi ima veze sa nama koji blogujemo preko WordPressa (mada je primenjivo i na druge blog sisteme, samo na drugačiji način), kada na nečijem blogu ostavite komentar vaše ime koje upišete (ili pod kojim ste ulogovani na sajt) ostaje kao redirekcija ka vašem blogu. Isti slučaj je i sa WP forumima. Taj tekstić je linkovan i trebalo bi da vas automatski usmeri na blog one osobe koja je ostavila komentar. Zar ne? E. paaa… ne.

U čemu je fora/fazon/trik/zamešateljstvo? U tome što je taj tekst (vaš nick, ime, nazovite ga po izboru) linkovan na http://, što je nepotpuna adresa vašeg bloga. To znači da će onaj ko klikne na taj link da popije prazan ekran umesto da uživa u onome što ste napisali, a što biste želeli da i drugi ljudi prostudiraju i da se naravno vrate po još studiranja itd. Ako vas dosadašnje filozofiranje nije totalno smorilo, konačno dolazim do poente ovog teksta, a to je jedno laganica uputstvo o problemu koji sam naveo: postavljanju linka u nick koji ostaje posle napisanog komentara. Ovo naravno važi samo ako imate blog na WordPressu. Ako ste, pak, navedenu stvar već uradili, a zaista vas je smorilo prethodna priča (iako ste je stoički izdržali), ili još gore – uopšte nemate blog na WP-u – ne sumnjam da ste iznervirani, a možda i malo razočarani. Šta da se radi, pogreši čovek…

Elem, procedura je vrlo prosta, a sve se završava u svega nekoliko klikova. Podrazumeva se da ste već ulogovani na WordPress.

1. Otvorite Dashboard.

2. Kliknite na stavku Users koja se nalazi sa desne strane.

3. Kliknite na stavku Your Profile (nalazi se sa leve strane, između tri opcije koje su ponuđene).

4. Skrolujte nadole do sekcije Contact Info. Pronađite polje pod nazivom Website. Ako ništa niste dirali od otvaranja bloga, u njemu će pisati http://. Obrišite to i unesite punu adresu vašeg bloga (kod mene je to, recimo, http://maladictbre.wordpress.com/).

5. Skrolujte nadole i kliknite na dugme Update Profile.

Prilično je deskriptivno (a i prosto) tako da mislim da sličice stvarno nisu potrebne, a i mrzi me da ih sad “na’vatavam“, opkrajam i kačim. :)

Ovaj post nije napisan sa namerom da bi se neko prepoznao, već da bi doprineo boljem povezivanju ljudi koji bloguju, makar ovde na WP-u. Ja se prvi ne potpisujem onim što mi piše u url-u bloga (maladictbre), niti po nazivu bloga (Maladict’s blog), pa ne mogu ni od drugih da očekujem da to rade. Kako nekad može da dođe do zabune kod navedenog linkovanja komentara, mislio sam da bi bilo dobro da se to na nekom mestu lepo objasni. Ako sa druge strane nemate unetu redirekciju ka blogu ne zato što ne znate kako se to radi, nego zato što vam tako odgovara, onda pretpostavljam da je i to ok. Svi volimo da pročitmo nešto novo i zanimljivo, pa što ne bismo jedni drugima to olakšali? (Jeste, jeste, uvek postoji pretraga ali je ovo pouzdanije :P).

Lepljivi postovi (aka Sticky posts)

Pre dva dana je na WordPress-u uvedena nova opcija koja se tiče objavljivanja postova. Ljudima koji posećuju makar neki forum je sigurno odavno poznat princip na kojem cela stvar funkcioniše. U svakoj sobi (mislim naravno na forumske, a ne na stambene :D) je moguće “prilepiti“ bitne teme na početak stranice tako da se one uvek nalaze na vrhu, radi veće preglednosti. Slična stvar je urađena i ovde, ali se tiče, naravno, postova na blogu.

Ukoliko želite da vam određeni tekst “visi“ neko vreme (ili stalno) na vrhu stranice, jer smatrate da bi vaša publika trebalo prvo njega da pročita, to možete izvesti uz svega par klikova. Potrebno je jedino da kada napišete tekst u opcijama za objavljivanje, koje se nalaze sa desne strane tekstualnog editora, štiklirate novu opciju: Stick this post to the front page.

To je sve. Nakon objavljivanja teksta on će se prilepiti na vrh strane i tu će i ostati sve dok ga ne editujete i poništite tu istu opciju. Takođe će biti uokviren radi što boljeg razgraničenja “lepljivih“ i novih unosa koje napravite. Kada se odlučite da post vratite u normalno stanje on će se smestiti među ostale tekstove na mesto koje mu hronološki pripada, bez ikakvih dodatnih podešavanja.

Pravi prvi post

Sad kada sam se vratio kući na ubogi dial up, red je da napišem pravi prvi post koji bi trebalo malo bolje da objasni svu ovu papazjaniju koja će se pisati na ovom blogu.

Pre svega, zašto Maladict’s blog? Zato što se potpisujem kao Maladict otkad sam počeo da plovim Internet nebom. Oni koji su pročitali Pračetovu knjigu The Monstrous Regiment (zaboravio sam kako glasi naš prevod) se sigurno sećaju vampira koji se u njoj pojavljuje, a čije je to zapravo ime. Dobro, ali zašto baš to ime, baš tog vampira? Kada sam počeo pre nekih pet, šest godina da aktivno koristim net trebao mi je neki nick koji ću, je li, stalno koristiti. Oduvek sam se interesovao za vampire i mitologiju uopšte tako da je vampirsko ime bilo izbor koji se prirodno nametao. Međutim, nick-ovi tipa Caine, Cain, Kain, Azriel, čak i (o moj Bože) Blade su bili toliko česti da je to bilo nemoguće. Maladict je ime koje je retko u upotrebi i prilično je specifično tako da uglavnom nemam problema sa duplikatima kada ga koristim. Ako se prelista na google-u, većina stranica se odnosi na samog lika iz knjige, a ne na nekoga ko to ime koristi.

Zbog čega blog? Pa sad… zbog raznih stvari. Volim da se izražavam pismeno, mislim da je to glavni razlog. Što se tiče samog sadržaja, ne znam šta ću sve pisati (jer ću pisati šta mi padne na pamet), ali znam šta neću. Pošto sam apolitičan sigurno neće biti nikakvog političkog opanjkavanja i sličnih stvari. Biće pisanja o stvarima koje me interesuju, kao što su knjige, igre, pisanje, muzika, filmovi, računari, Internet, i slično (spisak je sastavljen slučajnim redosledom, ne po bitnosti).

Pre nekog vremena sam počeo da piskaram nešto na Facebook-u tako da će par sledećih postova biti skinuti odande i stavljeni ovde jer sam ionako nameravao da ih okačim na blog kada ga otvorim. Možda je malo zastarelo ali neće ništa da škodi. Posle njih ide regularno pisanje, isključivo za blog.

I na kraju, ali ne i najmanje bitno, jedno hvala Walkeru koji mi je danas potanko razjasnio gomilu stvari vezanih za funkcionisanje bloga i pomogao mi da se snađem na početku ove stvari koja se zove Maladict’s blog.