Omladinci

Ako neko nije primetio: napolju duva. Sada je još i dobro kako je bilo prethodnih dana, juče na primer. Zbog vanrednih okolnosti sam bio prinuđen da provedem par sati van kuće tako da sam imao priliku da iskusim višečasovnu vazdušnu furiju. Jeste, mogao sam da se sklonim u neki kafić/biblioteku/bilo gde, ali onda ne bi bilo zanimljivo. Sva sreća da sam našao nekoga da sa mnom podeli elementarno-nepogodske muke pa se nisam smorio k’o zmaj, što je takođe bila jedna od opcija jer sam morao da u roku od par sati nađem osobu koja nema pametnija posla od višečasovnog blejanja po gradu. Takođe preporučujem šetnju do Kališa tokom najljuće košave, produvaće vas bolje nego promaja usred leta. Zaboravih da napomenem da zapravo volim vetar, a ni kiša nije tako loša, osim ako je pljusak. Što znači da je meni super ovih dana, a Vi, kako ‘te? :)

Danas je isto pičio vetar, mada manje nego juče, ali dovoljno da čoveka zabole uši ako ne nosi kapu dok čeka pola sata da se ljudi skupe na trgu (da ne kažem “kod konja“), što sam naravno i uradio (debil je zaboravio kapu kod kuće, primedba Maladictove podsvesti). Takoreći ceo dan nisam bio kod kuće. Oko 12 sam se našao na trgu sa “par“ ljudi sa SK foruma. Reklo bi se da niko od forumaša nije primetio istovremeno (online) odsustvo većine moderatora i administratora, mada, ko zna? Ne obilazim čitav forum pa ne mogu ni da tvrdim. :D Bilo nas je poprlično, da ne nabrajam sad sve ponaosob, i bilo je kul. Malo tripozno na početku dok nismo pokapirali ko je ko, ali i pored toga kul. Upoznao sam dosta ljudi, jelo se, pilo i zezalo. Ko nije bio može samo da žali (kako mi ovo, nažalost, zvuči poznato). Još uvek se nisam navikao na upoznavanje ljudi koje znam samo putem Internet komunikacije i Boga pitaj da li ću ikada. A i dvostruko predstavljanje malo smara. “Zdravo. Aca… Maladict“. :D Upoznavanje nikad nije bilo čudnije…

Dva i jedan su četiri

Živ sam.

A sad, posle ovako rečitog, inspirativnog i srceparajućeg uvoda, mogu slobodno da nastavim sa daljim pisanjem kao da sam sve vreme bio tu poslednjih nedelju dana. I bio sam tu, što jes’ jes’, samo što nisam ništa pisao, a što kaže jedna vrlo zanimljiva žena (nemam blage veze kako se zove): “Ako nisi na Internetu, ti (u poslovnom svetu) ni ne postojiš“. Ovo se, normalno, može primeniti i u primeru ljudi koji me znaju samo kroz komunikaciju koju ostvarujemo preko neta. Zaista, ako imam samo nečiji msn/gmail/facebok kontakt (ili se znamo preko bloga/foruma) i jedno od nas dvoje prestane da se pojavljuje na mreži – ovaj drugi (ili druga) prestaje da postoji, u smislu da nema direktnog načina na koji sa tom osobom možeš da stupiš u kontakt. Eto vam jednog pitanja za razmišljanje.

Drugo pitanje za razmišljanje kaže sledeće (nema veze sa Kameničkim parkom, majke mi :)). Pre par sati sam se vratio iz grada gde sam se video sa čovekom kojeg znam preko foruma i chat-a (mLogo je stidljiv pa neću da mu otkrivam ime, javiće se i sam :P). Popili smo piće (“dugovao“ mi je pivo jer sam mu pre nekog vremena učinio uslugu, ili bolje reći uslugicu) i pričali nekih dobrih 1,5 – 2 sata. Zanimljiv čovek (sigurno ne bih pio piće i pričao sa njim da nije zanimljiv, je li), a ono što je još zanimljivije je da smo tek po rastanku došli do konstatacije da smo, mo’š misliti, komšije. Znaš čoveka (uslovno rečeno), pričaš sa njim preko chat-a, a ne znaš da on sedi 300-400 metara dalje od tebe i kucka ti odgovor na tastaturi. Mislite o tome.

Za kraj ide jedna šifrovana poruka koja je potpuno nebitna za sve vas koji ovo čitate osim ako imate procesor koji radi na manje od 100 MHz i grafičku sa 2 MB memorije:

Cevi uklonjene. Obala čista. Nastavi sa kopanjem (i javi kad završiš :P).

Svetska konzerva Nirvane

Ovo je trebalo da bude napisano i objavljeno sutra, ali u svetlu sadašnjih okolnosti sam ipak rešio da to bude sad. Ne znam da li ste primetili, ali ljudi sve više bloguju. :) Pre par dana, Aleksa (the infamous blogger) je otvorio novi blog sa tematikom kompjuterskih igara (na engleskom). Želimo mu da mu potraje duže nego prethodni. Isto tako se i moj burazer prihvatio elektronskog pera i počeo da piše o svom pogledu na svet oko nas iz perspektive studenta političkih nauka. Zatim, pre svega par minuta sam provalio (i to potpuno indirektno) da je i Ketchua (više tajno nego javno, moram reći :)) otvorio svoju stranicu na Bloggeru. Neka vam je svoj trojici sa srećom. :)

Bulevar Despota Stefana 24. (revisited)

Prvi put sam bio u redakciji “Sveta Kompjutera“ prošle godine, negde baš u ovo vreme. Ne mogu ni da pojmim da je već prošlo godinu dana. Tada sam upoznao jedino Voju, jer su ostali nešto poslovali, a i ja sam bio prilično pogubljen. Juče me je upravo gospodin Mihailović cimao da svratim do njih jer mi je bio rođendan, pa kao, da se vidimo. Danas sam ionako išao do grada da kupim nešto, a i imao sam slobodan dan budući da sam sebi nasvirao raspored tako da više dana u nedelji ne idem na faks nego što idem, te sam prošetao do zgrade “Politike“, drugi sprat, poslednja vrata desno. :)

Dobar dan,

Dobar dan.

Ja sam Aca.

Zoran, drago mi je.

Je li tu Voja?

Voja? Tu je, evo kroz ova vrata. Vojo, kod tebe je neko došao…

Dva minuta kasnije.

Je li, Vojo, ko je ovaj Zoran što sam se upoznao sa njim?

Oluja. Preziva se Oluić.

Aaa, Oluuuja… :D

Još dva minuta kasnije.

Mi se nismo lepo upoznali. Ja sam Oluja.

Maladict, drago mi je.

Tako sam se sa Olujom upoznao dvaput, jer nemam običaj da se predstavljam po nicku, već po imenu. :) Upoznao sam i Chivana, ali nismo ništa popričali jer se vratio u redakciju tek kada sam ja odlazio. Čini mi se da sam njega video i prvi put kada sam išao tamo, ali, kao što rekoh – bio sam pogubljen. Šta još reći, osim da mi je bilo baš kul? Kuliša? :)

Serbian Bloggers Community

Danas su pokrenuti Serbian Bloggers agregator i forum, mesta koja bi trebalo da posluže okupljanju svih blogera na jednom mestu. Prvi koraci u ovom poduhvatu su bili Last.fm i Blogcatalog grupa koji su nastali pre nego što sam ja uopšte i pomišljao na blogovanje zahvaljujući svojoj impresivnoj dial up konekciji, a i drugim stvarima koje su me tada okupirale. Po čemu je Serbian Bloggers specifičan? Po tome što postove priajvljenih blogova ne prikazuje u celini, tako da ne morate da brinete o tome da neko neće posetiti vašu stranicu zato što je već pročitao ceo tekst direktno na agregatoru. Obuhvaćena je velika baza domaćih blogova koji se, normalno, izlistavaju po najskorije objavljenim postovima. Ako redovno blogujete velike su šanse da ste već prijavljeni, a ako niste – od toga vas deli svega par klikova mišem. Iza projekta stoje tri čoveka: Nikola, Marko i moja malenkost. Posetite stranicu, proverite da li ste na listi i doprinesite širenju domaće blogerske komune diskusijom na forumu.

50% po 50%…

Nakon što je EUnet povećao brzine svojih ADSL paketa, isto su učinli i Verat i većina ostalih provajdera. Cene ostaju nepromenjene dok će brzina downloada biti podignuta za 50 procenata (upload ostaje isti). Ja sam ovu vest uočio tek danas jer Veratov sajt otvaram samo kada treba da proverim račun za tekući mesec. Veoma sam zadovoljan, a moram reći da sam ovakav razvoj situacije očekivao još od kad sam dobio od Nikole mejl sa vešću o EUnetovom potezu. Izmene stupaju na snagu već od sutra kada će mojih 512 kbs da se popne na 768 kbs. Viva la konkurencija!

Moša…

Poranim ja jutros da predam na šalteru fakulteta svu neophodnu papirologiju za stipendiju. Realno, tamo ako ne dođeš prvi u ovo doba godine nećeš ništa uraditi narednih 1-2 sata koliko ćeš provesti u redu, posebno kada radi samo jedan šalter. I tako, uđem ja u zgradu i pogledam na sat – deset do osam. Dođem na šalter, izvadim fasciklu iz ranca i bacim pogled na stakleno “prozorče“ na kojem stoje informacije o podnošenju dokumenata kad ono piše: “Rad sa strankama od 11:00 do 13:00“. Ispalio sam se zato što sam na upis godine dolazio u 9 sati jer je tada bilo “vanredno stanje“ na fakultetu i od tada sam potpuno zaboravio da inače počinju tek kasnije sa radom…

100

Prethodni post koji sam okačio je bio stoti po redu, tako da sam dostigao neki mali jubilej. Za približno nedelju dana će biti tačno sedam meseci otkad sam otvorio ovaj blog i moram reći da sam pre par dana kada sam konstatovao tu činjenicu nakon jednog od redovnih obilazaka ove stranice bio poprilično izneneađen. Vreme zaista zna brzo da “proteče“ pored nas. Neću sad da upadam u neke sentiš tripove, tako da ću lepo da pređem na drugu stvar. :)

Mesec u toku kojeg je posećenost ove stranice bila najveća je upravo oktobar. Zapravo, još uvek nije zvanični rekorder, ali će za koji dan da preuzme tu poziciju. Trenutno je na vrhu mesec maj, ali će sa ovakvim trendom porasta posećenosti oktobar da ga nadmaši već u toku ovog dana. :) Prosečan broj poseta po danu je takođe bio najveći u toku ovog meseca i to za gotovo 50% u odnosu na maj koji je drugi na listi. Najposećeniji dan je 12. tekućeg meseca, najposećenija nedelja je 41. tekuće godine, odnosno pretprošla sedmica tokom koje je broj poseta bio gotovo jednak ukupnoj čitanosti u mesecu aprilu kada je blog i otvoren. Blogodak definitivno funkcioniše. :)

Tokom ovih sedam meseci, a poebno u poslednja 2-3 sam se nagledao svakakvih sintagmi u pretraživaču koje su linkovale ovde. Evo nekih primera koji su mi bili najzanimljiviji, a neki od njih i najbizarniji.

1. morbidnost
2. parkur je sport wikipedia
3. mi5
4. to je taj zivot
5. kako provaliti gmail nalog
6. marija gole slike ((stvarno nisam dovoljno pametan da bih ovo objasnio :D))
7. turska muzika mp3
8. crnkinje kukovi ((LOL))
9. kako da zovem blizzard iz cg
10. sado mazo
11. aplikacija automehanicar
12. veci nos i oblik frizure koji ide uz to
13. nosim holter
14. neverna supruga
15. klub efes u skadarliji
16. krntija na prodaju
17. promaseni slucaj
18. nova pesma nerazumljiv tekst peva crnkinja ((ovo mi je ulepšalo dan :))
19. betmen crni vitez dosadan
20. maladict wordpress :)

Ako se neko kojim slučajem prepoznao kao autor nekog od navedenih upita, neka se ne nađe uvređenim jer sam samo želeo da pokažem koliko i google zna da se ispali, što će oni koji redovno prate ovaj blog i sami zaključiti.

Toliko za ovaj jubilej, čitamo se / pišemo i dalje.

Sajam knjiga

Pre pola sata sam se vratio sa sajma. Bole me noge, a već za nekih pet do deset minuta moram da se kupim pa na fakultet. Očekivao sam da će biti veća gužva, mada se ne može reći da nije bilo ljudi. Ujutro je bilo baš fino, dušu dalo za razgledanje, a već oko jedanaest, pola dvanaest se oformila pozamašna masa koja je ispunila hale.

Vratio sam se noseći na leđima pun ranac knjiga, mada nisam kupio ni blizu onoliko koliko bih želeo, da sam imao više novca. I ovako sam razmenio poslednje evre koje sam imao, a što se tiče dinara – potpuno sam švorc. :D Svake godine se potrefi da sam kratak sa parama pred sajam knjiga zbog početka školske godine kada se najviše istrošim. Uzeo sam sledeće stvari: “To“ od Stivena Kinga, “Drakulu“ od Brama Stokera (eng. izdanje), “Frankenštajna“ od Meri Šeli (eng. izdanje), “Doktor Džekil i mister Hajd“ Roberta L. Stivensona (takođe eng. izdanje), “Prelazak na Linux“ od Marsela Ganjea i još jednu knjigu za drugaricu koja uskoro slavi rođendan. Sve u svemu, šest knjiga za mene (“To“ ima dve knjige) i jedna za poklon. Ove tri koje su na engleskom su pazarene po abnormalno niskoj ceni od 180 dinara po komadu i uzeo bih još neku od klasika da sam imao para. “Prelazak na Linux“ sam uzeo jer će mi trebati za faks već u ovom semestru, a i inače planiram da batalim Windows, samo nikako da se smislim kada ću to više da uradim. :) Planirao sam da nabavim i “Autostoperski vodič kroz galaksiju“ na engleskom, ali su svi imali samo izdanje na srpskom pa sam odustao od te kupovine.

Mesečar

Probudio sam se sinoć, nije još ni svanulo, i otkrio jednu zanimljivu stvar. Šta se dogodilo? Ležao sam na podu. I to ne samo ležao – spavao sam na njemu. Nisam pao sa kreveta pa se nakon toga trgao iz sna, nego sam se najjednostavnije probudio kako bih promenio položaj i shvatio da nisam pod toplim prekrivačem i na mekanom dušeku. Da se razumemo, sve je bilo u redu kada sam otišao u krevet: nisam pre toga pio alkohol ili se dogodilo nešto slično. Zato cela stvar i jeste toliko čudna. Događalo mi se ranije da se prevrnem sa kreveta, ali bih se odmah probudio kada se to desi. Ne, ovog puta se dogodilo nešto drugo. Osim toga, kada sam se popeo natrag u krevet, uzeo sam mobilni (koji držim u blizini, na dohvat ruke) da proverim koliko je sati. Bio je uključen iako sam ga isključio pre nego što sam otišao na spavanje. Ne znam šta se dogodilo, ni kako, ali eto teme za razmišljanje.