Šta da se radi?

Da sam znao da će toliko da me oderu zbog običnog slušanja nastave na engleskom jeziku ne bih se za njega ni prijavio. Sramota. Postojao je probni period od dve nedelje u toku kojeg su ljudi mogli da se odluče da li žele da nastave sa pohađanjem tih časova ili će da se vrate na standardne. Navedeno je da se od nas očekuje određena novčana nadoknada i to ‘’simbolična“. O tačnom iznosu nije znao niko ništa, sve do prošle nedelje kada je probni period poodavno istekao tako da nazad – ne postoji. Razumem činjenicu da ti ljudi (profesor i asistenti) odvajaju od svog slobodnog vremena zbog te nastave (ne znam koliko bi ljudi ostajalo dva sata duže na poslu i to od osam do deset sati uveče, a da radi bez nadoknade, kako nam je rečeno) – iz čistog entuzijazma. Ne razumem samo čemu onda bilo kakvo plaćanje? Za dodatnu struju koju potrošimo korišćenjem računara, projektora i neonki u učionicama? Isto tako mi je jasno da idem na buržujski fakultet gde je školarina preko sto hiljada i da je njima pojam ‘’simbolične“ cifre malo poremećen u odnosu na ostatak normalnog sveta, ali ne razumem činjenicu da je plaćanje obavezno za one koji studiraju na budžetu, dok je samofinansirajućim studentima to “uračunato u školarinu“. Što i meni država nije uračunala taj trošak? Onome ko je u stanju da izdvoji 110-120 hiljada da bi se školovao (ne ulazim u to čiji je to novac, a sigurno ima i onih koji su jedva skrpili toliki iznos da bi upisali studije) je sigurno simbolično da se “odreši“ za još nekoliko hiljada. Meni nije. Fakultet sam upisao sa ciljem da ne plaćam školarinu, jer onda ne bih ni mogao da studiram i svaki dodatni trošak je… pa, nepotrebni višak.

Da se razumemo, četiri hiljade dinara je nekome sigurno sića. Neko dobija toliki (nedeljni) džeparac, a lično poznajem ljude koji potroše toliko (pa i više) na jednonoćno bančenje po splavovima/kafićima. Jednostavno mi nije jasno to razgraničavanje. Kažu: “Savet je doneo takvu odluku, a da li je loša ili ne… šta da se radi?“ Ništa, neću ništa da radim. Platio sam harač, evo mi je priznanica u džepu od jakne. Ispresavijana četiri puta, zavrnutih krajeva, gotovo zgužvana. Što reče jedan kolega, trebalo je u polju za valutu staviti ‘’simbolično“ a ne “din“ i platiti šipak. Toliko o jednakom pravu na školovanje.

U minut do 12, kao i obično

Predao sam dokumenta za stipendiju. Imao sam fore još do petka, ali rekoh, ne moram baš da čekam poslednji dan. Sredio sam sve za minut, a za divno čudo – nisam ništa zaboravio od papirologije. Isplate šatro kreću od novembra, mada će prva biti tek pred Novu godinu, a ostale rate počinju da pristižu tek oko februara. Nije neka velika kinta, ali ću konačno dobiti svoje pare čije trošenje ne moram da priajvljujem. Sa druge strane – što je džabe i Maladictu je drago.

Moša…

Poranim ja jutros da predam na šalteru fakulteta svu neophodnu papirologiju za stipendiju. Realno, tamo ako ne dođeš prvi u ovo doba godine nećeš ništa uraditi narednih 1-2 sata koliko ćeš provesti u redu, posebno kada radi samo jedan šalter. I tako, uđem ja u zgradu i pogledam na sat – deset do osam. Dođem na šalter, izvadim fasciklu iz ranca i bacim pogled na stakleno “prozorče“ na kojem stoje informacije o podnošenju dokumenata kad ono piše: “Rad sa strankama od 11:00 do 13:00“. Ispalio sam se zato što sam na upis godine dolazio u 9 sati jer je tada bilo “vanredno stanje“ na fakultetu i od tada sam potpuno zaboravio da inače počinju tek kasnije sa radom…

Čije pile…?

Tehnički, danas mi je počeo treći semestar. Tehnički, a zapravo je sve krenulo još u subotu kada sam imao prvo predavanje iz Principa programiranja uzrokovano retardiranim rasporedom po kojem su mi sve vežbe u prvoj polovini nedelje, a predavanja u drugoj, umesto obrnuto. Imao sam samo 2 predmeta: već pomenute Principe i Marketing (čist menadžerski predmet koji je zalutao na moj smer).

Vrlo me raduje što smo odmah počeli sa programiranjem umesto kojekakvog (nepotrebnog) teoretisanja. Tastaura u ruke i špartaj. Radili smo Javu i, koliko sam razumeo, ceo treći semestar je rezervisan za nju. Za početak, radimo u BlueJ okruženju koje je “ograničeno, ali pogodno za početnike“, dok ćemo za mesec dana da pređemo na Eclipse, koji je za profi rad. Profesor je neviđeni lik, iako je po mom mišljenju možda previše… neobičan, u nedostatku boljeg izraza. Ili sam ja jednostavno navikao na uštogljeno predavanje svih ovih godina, pa se sad osećam malo pogubljeno jer je čovek nenormalan, a zapravo bi to trebalo da bude normalno? Sad sam malo zapetljao, ali… valjda ćete skapirati. :)

ISiT

Zvanično sam prestao da budem brucoš. Pre tačno jednog sata i 45 minuta sam upisao drugu godinu. Prvu sam očistio, a odabrao sam i smer (Informacioni sistemi i tehnologije) zbog kojeg sam i upisao fakultet. Predavanja mi startuju šestog oktobra, što je nešto manje od dve nedelje. Idem da se “raspuštam“ dok još mogu.

Šta se sve dogodilo, a nisam stigao da napišem (ubrzani kurs)

Završio se ispitni rok. Ne znam da li treba uopšte napominjati osećaj olakšanja koji je nastupio posle stenčuge koja se danas popodne skotrljala sa mojih pleća zajedno sa položenim poslednjim ispitom (u ovom roku). Ostao mi je još jedan koji ću položiti u septembru i prva godina će onda biti zvanično očišćena. Tokom proteklih mesec dana uglavnom nisam znao gde se nalazim i tome je konačno došao kraj. Asta la vista organizacijo, engleski, menadžmentu, ekonomijo i svim ostalim bakračima. Sad mi dajte ‘leba i igara. :D

Kao što sam već rekao, u međuvremenu se desilo nekoliko stvari o kojima nisam stigao da pišem, a koje se tiču uglavnom mog zdravlja i ranijih testiranja srca. Dakle, sledi jedan medicinski izveštaj i još ponešto.

Pre svega, ispostavilo se da je ona doza koenzima Q10 i magnezijuma koju mi je prepisao internista abnormalna, tačnije duplo veća od normalne. To sam primetio pre par nedelja, prvo fizički, a kasnije me je u to uverio i internet i razgovor sa kardiologom kojeg sam posetio nešto kasnije. Osim toga, internista mi je prepisao još dva leka za srce i to isto u velikim dozama. Razlog je bio poveći broj ekstrasistola (ili “preskakanja“ srca) koji je pokazao izveštaj holtera, a koji je iznosio skoro 5 000. Meni su se tolike doze (budući da nemam nikakve tegobe) učinile glupim, a ni opis tih lekova koji sam pronašao na netu mi nije ulivao poverenje, tako da sam odlučio da potražim još jedno mišljenje. Obratio sam se doktoru kardiologije. Uradio mi je ultrazvuk srca i šta je otkrio? Da nemam nikakvih ekstrasistola. Kako i zašto, još uvek je misterija. Utvrdio je da mi je srce normalnog oblika i veličine, da je jačina otkucaja normalna, a jedino je puls malo ubrzan (nešto preko 80 otkucaja u minuti). Dakle, nikakvog šuma na srcu nema, sve je to jedna velika zavera kako bi se strani plaćenici i domaći izdajnici obogatili na mojoj kupovini skupih uvoznih lekova. :D Doca mi je prepisao neki lekić koji reguliše puls, pijem dve četvrtke dnevno (po 25 mg). Mg i Q10 sam isto nastavio da pijem, ali mi je rekao da prepolovim dozu, što sam ja već pre toga i učinio. Treba da uradim još neku analizu štitne žlezde i još jedan ultrazvuk kako bi on utvrdio šta je konkretno problem i zbog čega se sve to dešava. Uglavnom, nemam nikakvo oboljenje srca, nikakvu anomaliju (ako izuzmemo ubrzan puls), nemam nikakvu naslednu reakciju na nešto, nemam ništa osim srčke koja čuka malo brže nego što je to uobičajeno.

Već prvog dana kada sam počeo da pijem Presolol (tako se zove lek), osetio sam njegovo pozitivno dejstvo. Sporije se umaram pri fizičkim aktivnostima. Ranije zapravo nisam ni primećivao taj umor jer sam mislio da jednostavno predstavlja pokazatelj nedostatka kondicije. Sada, međutim, vidim da to i nije baš bilo tako. Osobe sa ubrzanim pulsom se umaraju brže od onih sa “normalnim“. To je očigledno bio i moj slučaj, a da toga nsiam ni bio svestan. Ostaje još samo da se vide te dve analize za koje mi je rekao da ne moram da žurim i da ih obavim kada budem imao vremena.

Prestao sam da pijem gazirana pića nakon što sam pročitao ovaj tekst (koji je o štetnim supstancama koje sadrži Coca Cola, ali sve je to isto ******, drugo pakovanje). Možda se ne hranim zdravo koliko bi trebalo, ali sigurno ne moram ni da unosim u sebe dodatne otrove.

Siguran sam da sam hteo još nešto da napišem, ali sada ne mogu da se setim. Nema veze, setiću se… možda.

Uslov

Dao sam uslov za drugu godinu i trenutno sam mrtav od provedenih 5 sati na faksu. Ne znam ni kako pišem ovo uopšte. :D U međuvremenu se svašta izdogađalo, ali o tome ću drugom prilikom – kada budem imao više vremena za pisanje, a to će biti kada mi prođe ispitni rok. Idem sad da se bacim na krevet i odmorim malo.

Crni humor

Na upis ocena se dolazi lično, znači ne može da se pošalje indeks po drugarici, kolegi, mami, babi, tetki i slično. Može eventualno da se ne dođe ako je baš opravdano; ako je (neko) bolestan, nije u zemlji, ako se ženi, udaje, porađa, ako je umro i slično.