Najbliža kniga, 5. rečenica na 56. strani

Videh sad kod Nikole i kod Ranka ovo, pa rekoh da se i ja uključim. Trenutno mi je najbliža knjiga “Organizacija računara i operativni sistemi“ (autori Dejan Simić i Pavlje Bataveljić) iz koje spremam kolokvijum za sutra. :) Pravila su sledeća:

1. Uzmite najbližu knjigu koja vam je pri ruci.

2. Okrenite 56. stranu.

3. Pronađite 5. rečenicu.

4. Zabeležite je i objavite pravila.

Meni su se potrefile sledeće reči:

Kontrolni hazardi su prouzrokovani instrukcijama grananja i uslovnog grananja.

Što je najzanimljivije – to je jedno od pitanja. :) Šta da vam kažem osim: igrajte se blogeri. :)

Sajam knjiga

Pre pola sata sam se vratio sa sajma. Bole me noge, a već za nekih pet do deset minuta moram da se kupim pa na fakultet. Očekivao sam da će biti veća gužva, mada se ne može reći da nije bilo ljudi. Ujutro je bilo baš fino, dušu dalo za razgledanje, a već oko jedanaest, pola dvanaest se oformila pozamašna masa koja je ispunila hale.

Vratio sam se noseći na leđima pun ranac knjiga, mada nisam kupio ni blizu onoliko koliko bih želeo, da sam imao više novca. I ovako sam razmenio poslednje evre koje sam imao, a što se tiče dinara – potpuno sam švorc. :D Svake godine se potrefi da sam kratak sa parama pred sajam knjiga zbog početka školske godine kada se najviše istrošim. Uzeo sam sledeće stvari: “To“ od Stivena Kinga, “Drakulu“ od Brama Stokera (eng. izdanje), “Frankenštajna“ od Meri Šeli (eng. izdanje), “Doktor Džekil i mister Hajd“ Roberta L. Stivensona (takođe eng. izdanje), “Prelazak na Linux“ od Marsela Ganjea i još jednu knjigu za drugaricu koja uskoro slavi rođendan. Sve u svemu, šest knjiga za mene (“To“ ima dve knjige) i jedna za poklon. Ove tri koje su na engleskom su pazarene po abnormalno niskoj ceni od 180 dinara po komadu i uzeo bih još neku od klasika da sam imao para. “Prelazak na Linux“ sam uzeo jer će mi trebati za faks već u ovom semestru, a i inače planiram da batalim Windows, samo nikako da se smislim kada ću to više da uradim. :) Planirao sam da nabavim i “Autostoperski vodič kroz galaksiju“ na engleskom, ali su svi imali samo izdanje na srpskom pa sam odustao od te kupovine.

Prokleta birokratija

Upisah se danas u gradsku biblioteku. [irony]Tamo rade sve neki fini ljudi koji te samo ponekad (čitaj: svaki put) pogledaju onako mrko, ispod obrva. Uvek su spremni za saradnju i razgovor, kao i pronalaženje odgovarajuće knjige u svom nepresušnom arsenalu koji bi zasenio čak i Aleksandrijsku biblioteku, Bog da joj dušu prosti.[/irony]

Gradska je istina puna svega i svačega, imaju svaku knjigu koje čovek može da se seti. Međutim, od svake po jedan ili dva primerka (a realno, kolike su šanse da ćete potrefiti trenutak kada taj primerak nije izdat?). I tako, [irony]navozaše me ljubazni činovnici beogradske birokratije koji samo rade svoj posao i staraju se da se pučanstvo ne opterećuje stvarima kao što je čitanje knjiga. Zašto bi nam ceo proces olakšali kad može sve na teži način. I šta će tebi bato uopšte knjiga? Presuješ herbarijum, a? Pa možeš i ciglu za to da upotrebiš. Ne, ne, ja mislim da nema potrebe da se opterećuješ podizanjem knjiga, to je naporno bre, a tek koncentracija? Pa ko će da se cima još i sa tom mukom?[/irony] Od pet knjiga koje su mi trebale imali su: okruglo 0 komada.

Jedina pozitivna stvar u celom ćumezu je to što se preko njihove članske karte može uzeti knjiga u bilo kojoj biblioteci u gradu. Zgodno, zar ne? Vrlo zgodno, ali ne lezi vraže. Svaki put kad hoćeš da uzmeš knjigu u drugoj biblioteci preko njihove članske karte, moraš da došpartaš do gradske i da popuniš potvrdu o razduženju, odnosno potvrdu da nemaš pozajmljenu knjigu u tom trenutku. Ovo… baš i nije zgodno. Prokleta birokratija.