Jen’-dva-tri, dva-dva- tri

Pre sat vremena sam se vratio sa prvog časa koji sam imao u plesnoj školi. Već nekih godinu dana se razmišljam da krenem, ali sam sve nešto odlagao; te neću sam da idem, te nema se para, te nema se vremena i sl. Pre dve-tri nedelje sam sasvim slučajno pričao sa drugaricom iz srednje o tome kako bih baš krenuo da nešto treniram, ili ples ili možda da krenem na plivanje, bilo šta samo da se “otkočim“ iz fizičke učmalosti u koju sam se zabio otkad sam krenuo na fakultet i fizičke aktivnosti sveo samo na povremenu partiju basketa sa bratom. Ispostavilo se da se i njoj ta ideja dopada, a kako se burazer ponudio da mi plaća kurs jer je počeo da prima pozamašnu gradsku stipendiju – sve kocke su se složile. I ja ću ove godine početi da dobijam državnu stipendiju tako da ne bi bio problem ni kada bi mu odjednom dunulo da mi ne da pare. :D Ne bi on, ali eto, lepo se osećam i zbog toga što ću posle jedne godine prekida da nastavim sa ubiranjem zasluženih para od države.

I tako ja konačno krenem u plesnu školu. Imao sam kontakt sa ovom tematikom kada sam bio osnovac (đak prvak ili drugak, ne sećam se više). Tada sam isto išao jedno vreme na ples i dobijao sam, Boga mi, pohvale od tadašnjeg instruktora. Radili smo svega nekoliko igara jer je to bio neki skraćeni kurs za decu (valceri, tango, ča-ča-ča i još par drugih stvari). Sve sam to, naravno, pozaboravljao, a čovek treba da zna da igra (posebno ako ne zna ama baš ništa kao što je slučaj sa mnom – ne znam čak ni kolce :D). Drugi razlog je kondicija. Ne bi mi ništa falilo da se malo stešem, a i dobro će doći ovom debilu što mi nekontrolisano kuca u grudnom košu.

Časovi su dvaput nedeljno. Mojoj grupi se baš potrefilo da su vikendom što mi veoma odgovara. Traju po sat vremena. Instruktori su baš super, oboje su opušteni i stalno se zezaju (osim kad nas cimaju za korake, mada i tada malo začine nekom opaskicom). Danas smo radili osnovne korake za (ja mislim engleski) valcer, ča-ča-ča i salsu. Inače se rade tri tipa plesova: klasični (tango, valcer itd), latinoamerički i “neko čudno ime za grupu plesova koje sam zaboravio“, a tu spadaju plesovi koji nisu takmičarski, ali se najčešći u ‘’svakodnevnom životu“ (salsa, sirtaki i još svašta nešto, ko će sve popamtiti). Bilo je vrlo zanimljivo i prilično sam zadovoljan. Svi su vrlo fini (sad bi neko rekao: “Pa kad vam uzimaju pare i moraju“ :D) i u celoj sali vlada veoma prijatna atmosfera. Sutra imam sledeći čas, pa ćemo videti kako će se cela stvar dalje razvijati, iako sam siguran da ću nastaviri da odlazim na časove do daljnjeg.

Ako je neko zainteresovan, još uvek nije kasno za upis u školu jer se grupa formira prva četiri časa – što će reći da ima fore još sutra i sledećeg vikenda. Mesečni harač iznosi dve hiljadarke ili petsto dinara po času ako idete samo u pojedinačnim terminima. Kurs traje tri meseca, osam časova mesečno. Ne pada mi, naravno, na pamet da ih ovde reklamiram (“neću da me prevarite, hoću da znam koliki je moj deo“ :P), pa ako nekog zanima – bacite mi komentar ili mejl.

Upijač

Pre par sati sam bio kod kardiologa budući da sam završio sve analize koje je tražio. Svi nalazi su (gotovo) perfektni i jedino što je on mogao da zaključi je da je moj problem ‘’stres uz prenaglašenu emotivnu osetljivost“. Imam blok desne grane koji sa sobom ne nosi nikakve kontraindikacije, ubrzan puls i preveliku težnju da pojačano “osećam“ šta se dešava oko mene. Rečeno mi je da nastavim da gutam Presolol, ali ne pre nego što proverim koliki mi je prosečan puls uz njegovu primenu. Ako je niži ili oko 70 treba da nastavim da ga pijem i da dođem na kontrolu za 4-6 meseci. U suprotnom (ako mi je puls viši od toga), prepisao mi je drugi lek koji radi isto to, samo je nešto jači i bolje utiče na smanjenje broja otkucaja srca. Neću više da gnjavim, bilo je vala dosta priče o mojoj retardiranoj srčki na ovim stranicama.

Ljubičasta krava

Prijateljica mog brata boluje od neke čudne stvari koja je povezana sa nervnim završecima. Ne znam detalje, ali znam da mora da vodi računa o ishrani jer postoje emulgatori koji se stavljaju u prehrambene proizvode, a utiču na njihovo uništavanje. Doktori su joj rekli da se ovaj tip emulgatora takođe trpa u čokolade i da zato ne sme da ih jede. Međutim, postoji i svetla tačka, a to je – Milka. Kako doce kažu, to je jedina od ovih poslastica koja ne sadrži pomenute emulgatore i bezbedna je za konzumaciju. Ne znam koliko je ovo tačno, a ni da li se odnosi samo na “čokoladne table“ ili na ceo paket proizvoda, jer ni brat nije znao tačno da mi kaže, ali bih se zapitao kada bi mi sledeći put neko ponudio nešto čokoladno. A možda su njeni lekari u zapravo strani plaćenici i domaći izdajnici koji hoće da obore prodaju “Najlepših želja“ i uvedu dominaciju “ljubičaste krave“ na ovim prostorima (kao da je već nema)?

Tableta po tableta – kutija

Upravo sam popio poslednju tabletu Presolola koja je bila u kutiji. Pokupio sam gotovo sve rezultate (i ranije zakazane i naknadne). Ostao mi je još zakazan trasezofagealni eho (ako je on lepo napisao i ja pročitao). To je otprilike ultrazvuk koji se ne radi klasičnom metodom (spolja) već preko neke cevke koja se gura kroz grlo kako bi uređaj nalegao bliže srcu i samim tim dao precizniji rezultat. Treba da se raspitam telefonom kada bi doca mogao da me primi i da li je potrebno da pokupim i taj poslednji papir ili može i pre toga. Radi samo jednim danom u nedelji (sreda ili petak, zaboravio sam) što je isto zeznuto, ali šta da se radi. Iako sam popio sve tablete (30 komada) ne mogu naprasno da prestanem da ih pijem, što je inače slučaj i sa drugim lekovima za srce. Nabavio sam još jednu kutiju, pa posle (ako mi tako bude rečeno) krećem da se ‘’skidam“ sa lekova. Srce se već u prvih par dana naviklo da prima određenu dozu hemije u ravnomernim vremenskim intervalima, tako da nagli prestanak unosa tableta može da dovede do komplikacija. Nisam pio velike količine, ali se ipak preporučuje da se prvih nedelju-dve doza prepolovi pa da se tek nakon toga prekine sa unosom leka. To je naravno, ako mi ne kaže da nastavim da ih gutam do daljnjeg jer ne zna šta mi je.

Šta se sve dogodilo, a nisam stigao da napišem (ubrzani kurs)

Završio se ispitni rok. Ne znam da li treba uopšte napominjati osećaj olakšanja koji je nastupio posle stenčuge koja se danas popodne skotrljala sa mojih pleća zajedno sa položenim poslednjim ispitom (u ovom roku). Ostao mi je još jedan koji ću položiti u septembru i prva godina će onda biti zvanično očišćena. Tokom proteklih mesec dana uglavnom nisam znao gde se nalazim i tome je konačno došao kraj. Asta la vista organizacijo, engleski, menadžmentu, ekonomijo i svim ostalim bakračima. Sad mi dajte ‘leba i igara. :D

Kao što sam već rekao, u međuvremenu se desilo nekoliko stvari o kojima nisam stigao da pišem, a koje se tiču uglavnom mog zdravlja i ranijih testiranja srca. Dakle, sledi jedan medicinski izveštaj i još ponešto.

Pre svega, ispostavilo se da je ona doza koenzima Q10 i magnezijuma koju mi je prepisao internista abnormalna, tačnije duplo veća od normalne. To sam primetio pre par nedelja, prvo fizički, a kasnije me je u to uverio i internet i razgovor sa kardiologom kojeg sam posetio nešto kasnije. Osim toga, internista mi je prepisao još dva leka za srce i to isto u velikim dozama. Razlog je bio poveći broj ekstrasistola (ili “preskakanja“ srca) koji je pokazao izveštaj holtera, a koji je iznosio skoro 5 000. Meni su se tolike doze (budući da nemam nikakve tegobe) učinile glupim, a ni opis tih lekova koji sam pronašao na netu mi nije ulivao poverenje, tako da sam odlučio da potražim još jedno mišljenje. Obratio sam se doktoru kardiologije. Uradio mi je ultrazvuk srca i šta je otkrio? Da nemam nikakvih ekstrasistola. Kako i zašto, još uvek je misterija. Utvrdio je da mi je srce normalnog oblika i veličine, da je jačina otkucaja normalna, a jedino je puls malo ubrzan (nešto preko 80 otkucaja u minuti). Dakle, nikakvog šuma na srcu nema, sve je to jedna velika zavera kako bi se strani plaćenici i domaći izdajnici obogatili na mojoj kupovini skupih uvoznih lekova. :D Doca mi je prepisao neki lekić koji reguliše puls, pijem dve četvrtke dnevno (po 25 mg). Mg i Q10 sam isto nastavio da pijem, ali mi je rekao da prepolovim dozu, što sam ja već pre toga i učinio. Treba da uradim još neku analizu štitne žlezde i još jedan ultrazvuk kako bi on utvrdio šta je konkretno problem i zbog čega se sve to dešava. Uglavnom, nemam nikakvo oboljenje srca, nikakvu anomaliju (ako izuzmemo ubrzan puls), nemam nikakvu naslednu reakciju na nešto, nemam ništa osim srčke koja čuka malo brže nego što je to uobičajeno.

Već prvog dana kada sam počeo da pijem Presolol (tako se zove lek), osetio sam njegovo pozitivno dejstvo. Sporije se umaram pri fizičkim aktivnostima. Ranije zapravo nisam ni primećivao taj umor jer sam mislio da jednostavno predstavlja pokazatelj nedostatka kondicije. Sada, međutim, vidim da to i nije baš bilo tako. Osobe sa ubrzanim pulsom se umaraju brže od onih sa “normalnim“. To je očigledno bio i moj slučaj, a da toga nsiam ni bio svestan. Ostaje još samo da se vide te dve analize za koje mi je rekao da ne moram da žurim i da ih obavim kada budem imao vremena.

Prestao sam da pijem gazirana pića nakon što sam pročitao ovaj tekst (koji je o štetnim supstancama koje sadrži Coca Cola, ali sve je to isto ******, drugo pakovanje). Možda se ne hranim zdravo koliko bi trebalo, ali sigurno ne moram ni da unosim u sebe dodatne otrove.

Siguran sam da sam hteo još nešto da napišem, ali sada ne mogu da se setim. Nema veze, setiću se… možda.

Pametan zapisuje, budala pamti…

… a ja ni jedno ni drugo.

Išao sam da mi daju konačan izveštaj prokletog holtera. Imao zakazano u 13:45, ušao u zgradu u pola 2. Popnem se na prvi sprat gde je internističko odeljenje, povadim iz džepova indeks, zdravstvenu i dokumenta koja sam prethodni put dobio. Dođem do sobice u kojoj se ostavljaju dokumenta. Pogledam, vrata otvorena. Pokucam i uđem, unutra sestra (medicinska, je li :D), sedi za stolom (plava kosa, vitka, duge noge za igranje itd).

Dobar dan.

Dobar dan.

Šta Vam treba?

Imam zakazano za 15 do 2.

Šta?

Izveštaj sa holtera.

Kod doktora tog i tog?

Jeste, baš kod tog.

On nije tu, on radi samo sredom.

Kako, meni je rečeno da dođem 16. u 15 do 2, mora da je neka greška.

Nije sigurno, sad ću da pogledam. Ime?

Kažem joj ime, a ona će meni:

Ovde piše 18. jun, to je prekosutra.

U sredu? Koji sam ja debil…

Micika Vam je zakazala, ona nema običaj da zapiše na doktorkin izveštaj i da to da pacijentu, a ja to uvek radim. Evo, sad ću i Vama.

Naškraba mi na papir 18.06.0.2008 u 13:45, ali šta mi sad vredi što mi je zapisala kada sam se već ispalio (na stranu što me je i Micika zeznula :D) i izgubio vreme na šetnju do njih. Ali dobro, makar ima naravoučenije: zaobilazi medicinske sestre koje se zovu Micika u širokom luku i uvek se guraj do vitkih i plavokosih sa dugim nogama i mrežastim čarapama. :D

Polurobot

Milice, jesi ti njemu ubeležila visinu?

Nisam, doktorka.

Nema veze ja ću. Visina?

188.

Težina?

Nemam pojma.

Kako nemaš, to nam treba zbog rezultata.

Pa eto, poslednji put sam se merio pre par godina.

Pa dobro, ‘ajde otprilike?

‘Ajde recimo… 75. Mada verovatno imam i više.

Ja bih rekla jedno 80.

Pa dobro, upišite šta hoćete što se mene tiče.

Ma, ne izgledaš ti meni kao da imaš 188. Jesi ti siguran? Ja mislim da si ti niži.

Tako su mi rekli prošle godine na sistematskom. Ne verujem da sam mogao da se smanjim od tada.

‘Ajde ustani da te vidim. Moj muž ima 185, pa da uporedim. A, jeste, u pravu si. Možda si čak i viši od toga, ali stavićemo 188 ipak.

I onda prikači na mene 15 elektroda i šumu kablova. Stavi mi za pojas kutijicu sa skalamerijom koja će da me ispituje sledeća 24 časa i otposla kući. Indeks i knjižicu su mi zadržali, boli njih uvo ako meni možda treba nešto od toga. Ne treba mi, ali teoretski, mogao je to neko da napomene. Na stranu što su me još zadržali sat vremena duže nego što je trebalo, pa sam se vratio kući umesto da odem na vežbe na koje nije bilo teoretske šanse da stignem posle usluge “kao u hotelu“, kako je oni interno nazivaju.

Nosim ovaj glupi holter ekg već neka 4 sata i debelo me je smorio. Kablovi me zatežu (vuče svaki na svoju stranu), svrbucka me koža oko elektroda, nosim pola kile za pojasom i dođe mi da sve ovo pokidam sa sebe. Plus, moram i da beležim šta sve radim u toku dana. Najveća muka će biti ustvari za spavanje, jer ne smem da spavam na stomaku zbog tih silnih žičica, a ja samo tako mogu da zaspim. Ovako ću da probdim celu noć i da budem k’o umlaćen sutradan.

Holter ekg, inače, za one koji ne znaju, je spravica koja se nakači čoveku na grudi preko podosta kablova i onda snima rad njegovog srca putem električnih impulsa tokom 24 sata. Rezultati koje pamti “kutija“ se upoređuju sa aktivnostima koje sam zabeležio i onda se upoređuje šta valja, a šta ne. To je jedna velika zajebancija posle koje čovek ceo dan hoda kao neki polurobot jer mu žičice vire na sve strane. Ne preporučujem ni najgorem neprijatelju.

Morbidnost vs cigarete

Brazilci su se izgleda nameračili da smanje konzumaciju cigareta među svojim življem. Još 2004. su uveli na svaku paklicu cigareta po jednu zastrašujuću sliku koja zauzima celu stranu kutije sa odgovarajućom porukom. Neću da ih kačim ovde jer ima stvarno morbidnih (u globalu su sve manje-više, ali neke su vrh vrhova morbidnosti). Koga interesuje da ih pogleda može to da učini ovde.

No, izgleda da to nije dovoljno pa su odlučili da uvedu nove setove fotografija na paklice, ovog puta još morbidnije (ako je to ikako moguće). Svaka od budućih paklica će na sebi nositi fotografiju koja slikovito ukazuje na neku od boljki koje se javljaju usled upotrebe cigareta. Ove su još gore tako da ni njih neću kačiti ovde, ali ko želi može da pogleda dva primera na ovoj stranici Reutersa.

Restrikcije

Pre sat vremena sam se vratio od doktora. Zapičio sam u devet (da, baš sam poranio), naravno – opet sam zabio pauzu, a i doktorka je bila u obilasku pacijenata tako da sam se debelo načekao (mada sam došao prvi). Elem, kardiologija je u pitanju (iliti doktor za čuku). Prošle godine mi je doktorka u srednjoj utvrdila da imam šum na srcu, ništa ozbiljno, ali moram da idem na godišnje kontrole. Kada sam konačno došao na red uradili su mi EKG, zakazali holter EKG za jun (celodnevno praćenje rada srca). Onda me je ispitala svašta za njihov neki zapisnik: da li pušim, pijem, da li sam lečen od neke teške bolesti, uzimam li hašiš ili marihuanu i slične gluposti. Izgrdila me je što nisam pio neki lek, propanol se valjda zove, koji mi je prepisao internista u srednjoj. Prepisala mi je da pijem tablete magnezijuma i koenzim Q 10. Prošle godine sam imao i neki problem sa stomakom, blaži oblik gastritisa. Opet ništa strašno, nekoliko dana sam imao blage bolove i od tada ništa. Ova sad to videla i dala mi neku dijetu. Što je najbolje ništa mi nije ni rekla. Ja dolazim do sestre da mi sredi dokumentaciju, ona mi pruža neki list i kaže: “Evo Vam dijeta“. Ja je pitam kakva dijeta, a ona kaže: “Pa piše lepo ovde – dijeta na ruke“’. Ako se budem pridržavao ovoga mislim da ću da smršam k’o zmaj (mada to nije dijeta, to je samo pravilan režim ishrane kaže sestra… ma da). Evo čime smem a čime ne smem da se hranim.

DORUČAK: integralna kifla, đevrek, musli pahulje, jogurt (1% masti), suhomesnati proizvodi (pileća prsa, ćureća prsa, pileće viršle), mladi nemasni sir, 2 belanca nedeljno.

UŽINA: voće koje prija pacijentu (to sam ja, je li).

RUČAK: supa, čorba, bareno povrće, bareno meso (belo pileće i ćureće, teletina, riba 2-3 puta nedeljno), sve to dolazi u obzir dinstano na maslinovom ili suncokretovom ulju sa teflona i roštilja.

UŽINA: kompot, čaj, plazma keks, pettit beure keks, dvopek, musli pahulje, jogurt.

VEČERA: bareno meso, povrće, mladi nemasni sir.

ZABRANJENO: prženo, pečeno, pohovano, masno, ljuto, začinjeno, papreno, kafa, cigarete, alkohol (šmrc), gazirana pića, mentol bombone, žvake (šmrc), slatkiši (ovde sam već puk’o dok sam čitao :D), grickalice, fast-food.

DOZVOLJENO: bistri sokovi (kupina, malina, borovnica), štangla čokolade za kuvanje dnevno, sušeno voće (osim koštunjavog).

Ako nekome treba dijeta, nek’ se slobodno posluži. Išao sam da uzmem i te tablete, poneo 1 000 dinara. Pitam apotekarku koliko to košta. Magnezijum 700, Q 10 od domaćeg proizvođača 1 200, od stranog 2 400. Hvala lepo i doviđenja.